Pre 150 godina rođena je najpoznatija špijunka modernog doba: Njena priča je danas velika misterija Prvog svetskog rata

Njen život je bio pustolovina, mit. Postala je jedna od najpoznatijih žena na svetu o kojoj se već više od veka piše, čita, pišu pesme, snimaju filmovi... Ona je ujedno najpoznatija špijunka za vreme Prvog svetskog rata, a i danas se raspravlja da li je zapravo špijunirala ili je postala samo dežurni krivac.

Rođena je u imućnoj porodici koja je živela luksuznim životom, dok njen otac nije bankrotirao pa je ostala sama s majkom, braćom i sestrama. Sa svojih 18 godina htela je nešto da promeni, a videvši oglas "Oficir na odsustvu iz holandske Istočne Indije traži ženu za brak" 39-godišnjeg Rudolfa Maklauda, poznatog kao Džon, Margareta se javila na njega.

Nesrećan brak

Šest dana nakon što su se upoznali, verili su se, a 11. jula 1895. venčali u gradskoj opštini Amsterdama. Međutim, bračni život Džona i Margarete bio je sve samo ne bajka. Dobili su dvoje dece, sina Normana Džona i ćerku Luiz Žan, nadimka Nona. Međutim, imućni oficir je voleo da zapoveda, pije i galami, a Margareta je tvrdila da je jednom pokušao i da je ubije.Njihova deca su se jedne godine misteriozno razbolela, te je njihov sin od dve i po godine preminuo, a navodi se da su od oca nasledili sifilis.

Razveli su se 1902. godine, a ona se trudila da dobije starateljstvo nad svojom ćerkom. Međutim, niko nije mogao da joj pomogne, nije imala ništa, te je ćerka ostala s ocem. Potom je Margareta, koja je volela da flertuje i pleše, odlučila da Holandiju zameni Parizom kako bi od sebe stvorila identitet. Prvi put bezuspešno, ali drugi put kad je otišla u francusku prestonicu uspela je u onom što je naumila i rodila se Mata Hari.

Njeno ime znači "oko dana", odnosno sunce.Mata Hari proslavila se kao plesačica koja je publiku očaravala orijentalnim plesovima, imala je odličan marketing za to doba, zavodila je muškarce koji su padali na nju, a novac je skupljala na sve strane. Počela je da nastupa širom Evrope, njeni ljubavnici su joj kupovali šta god je htela, a u jednom trenutku je čak bila i milionerka.

Kao jedna od najpoznatijih žena u Parizu tog doba kretala se u društvu političara, vojnih oficira i bogatih poslovnih ljudi, što je kasnije doprinelo njenoj ulozi u Prvom svetskom ratu. Na njenu (ne)sreću, kada je započeo rat, ona se nalazila u Berlinu. Upoznala je agenta Karla Kramera, koji ju je za 20.000 franaka vrbovao za nemačku obaveštajnu službu kao špijunku. Iako je smatrala da je to premalo novca, nemačke vlasti su joj već uzele sve što je imala, pa je ipak pristala da radi za njih kako bi skupila novac, tako postavši "agentkinja H21".

Špijunka s obe strane

Sa željom da ponovo pokrene svoju plesnu karijeru, pokušala je da se vrati u Pariz. Međutim, od samog početka rata, Mata Hari je na meti svih obaveštajnih agencija – iz Britanije, Francuske, Nemačke... svi je posmatraju. Čim je stigla u Pariz, francuska služba ju je pratila u stopu, u nadi da će je uhvatiti u pronemačkim aktivnostima. Među njenim ljubavnicima tada je bio i ruski oficir Vadim Maslov, koji se na Zapadnom frontu borio na strani Francuske, a u kog je ona bila silno zaljubljena.

Zbog Rusa je odlučila da ide u blizinu prve linije fronta, u luksuznu banju, jer je tamo mogla da ga vidi. Ali ju je to putovanje koštalo života. Za njega joj je bila potrebna posebna putna dozvola, pa je tako stigla u Imigracionu kancelariju koja se nalazio na istoj adresi gde je bilo sedište francuske obaveštajne službe. Tada završava u kancelariji kapetana Žorža Ladua koji ju je pratio, a ona mu je na kraju sama došla.

On joj je postavio zamku, uverio ju je da želi da je regrutuje kao francusku špijunku u Belgiji, a ponudio joj je milion franaka, na šta je ona pristala. Nije uspela u svojoj prvoj misiji za Francusku, pa je počela da improvizuje i zavela je nemačkog vojnika Kalea predstavljajući mu se kao nemačka špijunka. Istovremeno, prišla je francuskom pukovniku Denvignesu, kog je obavestila da je francuska špijunka. Preko njega šalje informacije kapetanu Laduu u Francuskoj, a i sama mu šalje nekoliko direktnih pisama.

Međutim, Kale šalje telegrame u Nemačku govoreći o "agentkinji H21" koje presreću Francuzi i shvataju da je reč o Mati Hari. Iako su pisma potvrđivala da je zapravo radila za Francusku, Francuzi sumnjaju u nju i izdaju nalog za njeno hapšenje. Niko od njenih kontakata više nije odgovarao i niko nije mogao da potvrdi njenu priču. Uhapšena je 13. februara 1917. pod sumnjom da je špijunirala za nemačkog neprijatelja.

Pogubljena u Parizu

Suđenje se pretvorilo u pravu medijsku senzaciju. Novinari su Matu Hari prikazivali kao opasnu fatalnu ženu koja je svojim šarmom od muškaraca izvlačila strogo poverljive informacije. Međutim, dokazi protiv nje bili su slabi već tada, a direktni dokazi navodno uopšte nisu postojali. Do danas zapravo ne postoje ubedljivi dokazi da je prenela informacije od presudne vojne važnosti.

Ipak, francuske vlasti su smatrale da moraju da pogube nekoga ko će poslužiti kao primer da izdajnici neće biti pošteđeni. Tajni sud je optužio tada 41-godišnju ženu da je odgovorna za smrt 50.000 vojnika i osudio je na smrt.U dvorcu Vensen na obodu Pariza 15. oktobra 1917. pogubljena je Mata Hari.Neki izveštaji kažu da je na pogubljenje stigla bez poveza kako to inače biva, već je glavu digla visoko, svoje tužioce gledala u oči i poslala im poljubac.

Međutim, njena priča se nije završila ni nakon smrti. Mata Hari je postala inspiracija za desetke knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Najpoznatije filmsko tumačenje ostvarila je 1931. godine glumica Greta Garbo, koja je snažno doprinela stvaranju slike o Mati Hari kao fatalnoj ženi i legendarnoj špijunki.

Ni 150 godina nakon rođenja Mata Hari ne prestaje da bude jedna od najtajanstvenijih osoba moderne istorije. Pitanja se i dalje postavljaju da li je zaista bila prevarantkinja i zavodnica ili je samo bila dežurna žrtva, a njena priča nastavlja da se prepričava.

(Kurir.rs/ Jutarnji.hr)

Video: Špijunske baze sakrivene u telefonima, prisluškivači stavljeni u punjače - evo kako se zaštititi