Glumica je imala samo 40 kilograma i bila na ivici smrti: Kada se rat završio njeno zdravlje je bilo potpuno uništeno zbog gladi ne nemaštine
Odri Hepbern je tokom karijere bila poznata po izuzetno vitkoj figuri. Zbog toga su se godinama pojavljivale glasine da je patila od poremećaja u ishrani. Međutim, njen stariji sin Šon Hepbern Ferer u biografiji svoje majke Intimate Audrey, koju je napisao zajedno sa Vendi Holden, odbacio je takve tvrdnje.
„Uprkos decenijama tračeva da je imala poremećaj u ishrani zato što je bila toliko mršava, kuvala je i pekla i jela ono što je volela, ali je pazila na porcije“, napisao je.
Prema njegovim rečima, većinu dana počinjala je kuvanim jajetom, tostom i džemom. Svakodnevno je pešačila, i to veoma brzim tempom.
„Za ručak bi jela salatu ili supu, sendvič i kuglu svog omiljenog sladoleda od vanile sa javorovim sirupom“, naveo je Ferer.
Ponekad bi popila pivo, a nakon svakodnevnog odmora pojela bi kockicu crne čokolade, koju je nazivala svojim „lekom protiv neraspoloženja“. Kada bi sunce zašlo, popila bi i malo viskija.
Za večeru bi, prema njegovim rečima, jela jednu porciju testenine sa paradajzom i salatu.
Tokom „Zime gladi“ bila je na ivici smrti
Pravi razlog njenog odnosa prema hrani bio je mnogo traumatičniji.
Kako je njen mlađi sin Luka Doti napisao u knjizi Dutch Girl: Audrey Hepburn and World War II, odnos Odri Hepbern prema hrani zauvek se promenio nakon što je tokom rata preživela tešku neuhranjenost.
Posebno težak bio je period poznat kao „Zima gladi“, tokom 1944. i 1945. godine.
„Bila je veoma blizu smrti. Mnogo ljudi oko nje je umrlo, a mnogi su umrli zbog nedostatka hrane“, napisao je Doti.
Kako je u knjizi objasnio autor Robert Macen, situacija u Holandiji postajala je sve teža kako je Nemačka pojačavala kontrolu nad zemljom.
Odri i njena porodica često su zbog bombardovanja morali da provode dane, pa čak i nedelje u podrumu. Hrane je bilo sve manje, a stanovništvo je bilo suočeno sa glađu i hladnoćom.
Imala je samo 40 kilograma
Doti je ranije za PEOPLE opisao koliko je situacija bila dramatična.
„Do kraja rata bila je veoma blizu smrti... Bila je visoka skoro 168 centimetara, a težila je 40 kilograma.“
Odri je patila od žutice i edema, odnosno oticanja izazvanog nakupljanjem tečnosti.
„Do kraja života patila je od anemije, što je moguće da je bila posledica svega toga“, rekao je Doti.
Jeli su koprive, travu i lukovice lala
Nakon oslobođenja Holandije, Odri je konačno mogla ponovo normalno da jede.
Međutim, njeno izgladnelo telo više nije bilo naviknuto na hranu.
U knjizi Audrey at Home, Luka Doti opisuje trenutak kada je nakon rata prvi put pojela obilan obrok. Bila je toliko gladna da je, kako se navodi, prvi put nakon rata jela dok nije bila potpuno sita.
Ali njeno telo nije moglo da podnese toliku količinu hrane i nije uspelo da je zadrži.
Odri je kasnije govorila o ekstremnim uslovima u kojima je živela:
„Jeli smo koprive, a svi su pokušavali da skuvaju travu – pored lala – ali ja to zaista nisam mogla da podnesem.“
Glad joj promenila metabolizam
Autorka knjige Audrey Style Pamela Kioh takođe je govorila o posledicama ratne gladi na telo slavne glumice.
„Kao i mnogim ljudima iz Drugog svetskog rata, metabolizam joj je bio potpuno poremećen jer je skoro dve godine gladovala. Mislim, bukvalno je gladovala, spala je na 40 kilograma.“
Takva ekstremna neuhranjenost dovela je i do gubitka mišićne mase, što je imalo ozbiljne posledice po njen san da postane balerina.
Rat joj je oduzeo san o baletskoj karijeri
Odri je kao mlada želela da postane balerina i veoma je naporno radila kako bi ostvarila taj san.
Međutim, rat, nedostatak hrane i nemogućnost adekvatnog treninga promenili su njenu budućnost.
„Želela je da bude plesačica i naporno je radila na tome, a rat joj je to oduzeo zbog nedostatka ishrane i treninga“, rekao je Ferer za PEOPLE.
Kada joj je čuvena baletska pedagoginja Mari Ramber rekla: „Bez obzira na to šta uradiš, nećeš biti primabalerina“, Odri je prihvatila činjenicu da će morati da pronađe drugi put.
„Prešla je na sledeću stvar. Dolazila je iz viktorijanskog okruženja u kojem se od vas očekuje da nastavite dalje“, objasnio je njen sin.
Taj sledeći korak bio je gluma – karijera koja ju je kasnije pretvorila u jednu od najvećih filmskih zvezda svih vremena.
Ratne traume kasnije su je odvele u UNICEF
Iskustvo gladi i ratnog detinjstva nije ostalo samo bolna uspomena. Ono je kasnije snažno oblikovalo njen humanitarni rad.
Odri Hepbern postala je ambasadorka UNICEF-a, a upravo lično iskustvo gladi pomoglo joj je da razume decu koja su se suočavala sa sličnim patnjama širom sveta.
Šon Hepbern Ferer istakao je da je njen rad u UNICEF-u bio direktno povezan sa onim što je sama proživela kao dete.
„Problemi kojima se bavila kao ambasadorka UNICEF-a naterali su je da ponovo razmisli o svojim vrednostima i o onome što je godinama ranije probavila i ponela sa sobom.“
Prema njegovim rečima, gotovo 45 godina nakon završetka rata ponovo se suočila sa tim iskustvima, ali sada kroz humanitarni rad.
„Nije se radilo samo o gladi, već o gladi duše, gubitku detinjstva i svim tim pitanjima koja su joj bila od ogromnog značaja.“
Tako je ono što je počelo kao jedno od najtraumatičnijih iskustava njenog detinjstva kasnije postalo jedan od glavnih razloga zbog kojih je Odri Hepbern odlučila da ostatak života posveti pomaganju deci koja su prolazila kroz rat, glad i siromaštvo.
(Kurir.rs/People)
