Udala se za Turčina, posle venčanja joj je priredio pakao: "Zabranio mi je da radim, živela sam kao u kavezu"

Alena je radila kao turistički vodič u Turskoj kada je upoznala muškarca za kog je verovala da je ostvarenje njenih snova. Bio je vlasnik lokalnog kafića u Alanji, šarmantan i pažljiv, a njihova veza brzo je napredovala. Ubrzo su se venčali, a Alena je odlučila da ostane da živi sa suprugom u popularnom turskom letovalištu. Međutim, nije ni slutila da njihov brak neće potrajati ni do prve godišnjice.

„Moj muž Turčin mi je posle venčanja zabranio da radim. Rekao je da on, kao muškarac, treba da obezbedi svoju porodicu, a da ja treba da ostanem kod kuće, čistim i kuvam“, ispričala je Alena za ruski portal Dzen.ru.

Dani su ubrzo počeli da liče jedan na drugi. Suprug bi se vraćao s posla, seo na kauč i gledao televiziju, dok je ona, kako kaže, morala da trči oko njega.

„Morala sam da donosim čistu odeću, odnesem prljavu, prinesem hranu. Svaka večera je morala da se sastoji od nekoliko jela i morala je da bude sveže pripremljena, jer je tako kuvala njegova majka.“

Jednom prilikom, kada mu je na početku braka poslužila supu koju je skuvala prethodnog dana, izbio je veliki skandal.

Nije smela ni u prodavnicu bez dozvole

Kako je vreme prolazilo, Alena je sve jasnije shvatala da njen brak nije ravnopravno partnerstvo.

„Da bih otišla u prodavnicu, na pijacu, u kozmetički salon – morala sam da tražim dozvolu od muža. Bilo mi je zabranjeno da se sastajem sa prijateljima“, ispričala je.

Nije bila ograničena samo u tome gde sme da ide i sa kim sme da se viđa. Suprug je, prema njenim rečima, kontrolisao i način na koji se oblačila i sređivala.

„Nisam smela da nosim suknje iznad kolena, a šminka mi je posebno bila zabranjena.“

Većinu vremena provodila je između četiri zida

Osećaj zarobljenosti postajao je sve jači. Alena je pokušavala da sa suprugom makar uveče izađe u šetnju, ali ni to se uglavnom nije dešavalo jer on, kako kaže, nije bio zainteresovan.

„U proseku bismo prošetali jednom nedeljno, vikendom. Ostatak vremena bila sam zatvorena u četiri zida.“

Ni kuhinja nije bila mesto na kojem je mogla da pronađe zadovoljstvo. Iako je znala da kuva, njena jela nisu nailazila na odobravanje supruga.

„Kuvam ruska jela, ali njemu to nije bilo dovoljno. Hteo je isključivo tursku kuhinju – ono što je jeo dok je živeo s majkom.“

Vratila se majci u Rusiju

Na kraju je Alena odlučila da više ne želi da živi bez slobode, sopstvenog identiteta i ravnopravnosti.

Napustila je Tursku i vratila se kod majke u Rusiju, ostavljajući iza sebe brak za koji je nekada verovala da predstavlja početak života iz snova. Umesto sreće koju je očekivala, brak joj je, prema njenom svedočenju, doneo osećaj usamljenosti, kontrole i zarobljenosti.

Njena priča pokazuje koliko se očekivanja o zajedničkom životu mogu razlikovati od stvarnosti i koliko su međusobno poštovanje, sloboda i ravnopravnost važni za svaki partnerski odnos.