"Pepeljuge i dalje postoje, ali se neretko nazivaju sponzorušama": Šta se zapravo krije iza brakova s velikom klasnom razlikom?
- Psihoterapeutkinja Marija Milenković kaže da sreća ne zavisi od bogatstva, već od ličnih stavova i vrednosti, a da je status danas važniji nego ranije.
- Globalizacija nije izbrisala klasne razlike, već ih je dodatno naglasila kroz materijalizam i potrebu za dokazivanjem statusa.
Povratak kultne američke serije "Dinastija" na male ekrane, koja se emituje svakog radnog dana na Kurir televiziji u terminima od 17.00 i 23.10 časova, ponovo je probudilo ogromno interesovanje domaće javnosti za svet enormnog bogatstva, spletki, ali i složenih porodičnih i emotivnih odnosa.
Pogledajte u galeriji kultne scene u seriji "Dinastija":
Priča o naftnim tajkunima Karingtonovima, čiji su životi obeleženi luksuzom, ali i dubokim krizama, poslužila je kao sjajan povod za razgovor sa čuvenom psihoterapeutkinjom Marijom Milenković. Sa njom smo analizirali ključne teme koje već decenijama intrigiraju društvo: kako je odrastanje u bogatoj porodici izgledalo nekada a kako danas, kao i koliko je izazovno održati brak sklopljen između ljudi koji potiču iz potpuno različitih društvenih i ekonomskih slojeva.
Kroz stručnu analizu Marije Milenković otkrićemo kako su se društvene vrednosti promenile od osamdesetih godina do danas, na koji način moderni mediji i društvene mreže utiču na percepciju statusa i zašto su savremeni odnosi sve češće lišeni dubokih emocija.
Da li i bogati plaču?
Svet bogatih i moćnih uvek je bio pod budnim okom javnosti, a jedna od najčešćih narodnih teza jeste upravo ona da novac ne kupuje sreću. Pitanje da li je reč o utemeljenoj psihološkoj činjenici ili samo o načinu na koji prosečan čovek pokušava da ublaži sopstveni osećaj nefavorizovanosti, psihoterapeutkinja Marija Milenković objašnjava kroz prizmu rada na sebi i unutrašnjih vrednosti pojedinca.
Pogledajte u galeriji fotografije Marije Milenković:
"Postoji jedna vrlo važna stvar, jedno uvreženo mišljenje da bogati ljudi nisu srećni i da ipak nisu zadovoljni uprkos svemu što imaju. Populacija onih koji nemaju dovoljno novca, uslovno rečeno, teše se tom izrekom da "i bogati plaču" tj da "nisu ni bogati srećni". Mislim da sreća ne zavisi toliko od bogatstva, već od rada na ličnim stavovima i vrednostima."
Analizirajući odrastanje dece u izobilju, Milenković ističe da se društveni kontekst drastično promenio u odnosu na vreme kada je originalna "Dinastija" prvi put opčinila gledaoce. Nekada je materijalno odskakanje stvaralo dozu neprijatnosti kod mladih, dok je danas bogatstvo postalo osnovno sredstvo etiketiranja i dokazivanja superiornosti nad drugima.
"Odrastanje u bogatoj porodici danas je nešto što je poželjno i što se i te kako favorizuje. Deca bogatih u današnje vreme od samog starta imaju etiketu da su iznad druge dece koja nemaju dovoljno, dok je nekada odrastanje u statusno visokoj porodici bilo izuzetak. Deca nekada umela su da se osećaju čak i neprijatno jer su neke druge vrednosti bile u prvom planu kad se pomene njihovo prezime. Nekada su prijateljstvo, drugarstvo, razvijanje pozitivnih ljudskih vrednosti i druženja bila znantno cenjenija nego danas, a deca su mnogo više ostvarivala lični kontakt."
Društveni status vs ljudske vrednosti
Savremeno društvo nametnulo je nove obrasce ponašanja u kojima unutrašnji sadržaj, moralnost i međuljudska solidarnost padaju u drugi plan pred spoljašnjim manifestacijama moći i imetka. Prema rečima naše sagovornice, imperativ koji danas vlada primorava pojedince da stalno dokazuju svoj socijalni položaj pred okolinom.
"Danas je biti deo porodičnog stabla bogate porodice imperativ savremenog društva i, i te kako je važno šta će neko drugi reći o nama, kako ćemo se eksponirati, kako ćemo prikazivati taj društveni status i tako dalje. Nažalost, sve se svelo na prikazivanje društvenog statusa, a najmanje na veličanje ljudskih vrednosti i onoga što je presudno bez obzira iz koje porodice određena osoba potiče."
Upravo ovaj fenomen predstavlja srž mnogih dramskih zapleta u "Dinastiji", gde su likovi često spremni da žrtvuju sopstvene porodične odnose i duševni mir da bi pred svetom očuvali sliku o svojoj moći, nepobedivosti i prestižu.
Savremene Pepeljuge
Jedan od najpoznatijih motiva u pop kulturi, koji je ujedno i nosilac radnje u mnogim televizijskim i filmskim ostvarenjima, jeste ljubav između pripadnika elite i osoba koje dolaze iz skromnijih društvenih slojeva. Slika sekretarice Kristl koja ulazi u imperiju Blejka Karingtona osvojila je milione, ali realnost van malih ekrana donosi znatno suroviju sliku. Marija Milenković objašnjava zašto su takve veze u savremenom svetu uglavnom osuđene na propast.
"Brak između partnera različitih društvenih slojeva po definiciji nešto je što je unapred osuđeno na propast. Često u bajkama, kada princ oženi Pepeljugu ili neku devojku koja je iz siromašnog društvenog sloja, sve se završi lepo - oni su srećni do kraja života. Međutim, danas to baš i nije tako. Pepeljuge i dalje postoje, ali se neretko nazivaju sponzorušama i gledaju kao one koje jure i tragaju za bogatim muškarcem ne bi li im ispunio sve želje u materijalnom smislu. Ali, moje mišljenje je da, iza toga ne stoji nikakvo zadovoljstvo i dugoročnost. Takve veze se, nažalost, uglavnom završavaju ili nekim nasiljem ili krajnjim nezadovoljstvom do kraja života partnera, odnosno tog para."
Mimo toga, postavilo se i pitanje dvostrukih aršina društva u zavisnosti da li je reč o ženi ili muškarcu koji ulaze u brak sa znatno bogatijim partnerom. Psihoterapeutkinja ukazuje da je stigmatizacija prisutna u oba slučaja, mada se ženska motivacija i dalje uvek najpre osporava.
"Žena se uglavnom posmatra kroz novac. Ukoliko je pristala na brak sa bogatim muškarcem automatski se smatra da je to učinila isključivo zbog njegovog materijalnog statusa, a ne zbog toga što postoje neke druge vrednosti. Kada muškarac uplovi u bračne vode sa bogatom ženom, takođe postoji stigmatizacija, ali mislim da se ostavlja prostora da je njihov odnos možda onaj pravi".
Globalizacija je podvukla, a ne srušila granice
Uprkos uverenju da su moderna tehnologija, internet i globalna povezanost doprineli brisanju staleških podela i učinili društvo otvorenijim, naša sagovornica naglašava da je u stvarnosti došlo do još većeg produbljivanja razlika. Praznina koja nastaje odsustvom iskrenih emocija popunjava se čistim materijalizmom i površnim vrednostima.
"Globalizacija nije srušila granice, naprotiv, još više ih je iskazala krajnostima koje su toliko popularne. Udaja i ženidba bez trunke emocija, čist materijalizam, spoljašnja korist, akcenat na fizičkoj lepoti bez ikakvog unutrašnjeg sadržaja… Sve to pravi enormne razlike između mladih i starijih žena. Ukratko rečeno, globalizacija nije ta koja je srušila klasne razlike, naprotiv, dodatno ih je podvukla."
Upravo zato kultna "Dinastija" i danas bez greške pogađa pravo u metu - ona nije samo bezvremenska priča o naftnom carstvu, već ogledalo svih naših skrivenih strasti, nemilosrdnih borbi za status i iskonske potrebe za ljubavlju. Decenije prolaze, ali raskošni svet Karingtonovih iznova dokazuje da se pod svilenim odelima i blještavilom skrivaju čiste, nepatvorene ljudske drame koje vreme ne može da pregazi.
Pogledajte video: Serija "Dinastija", svakog radnog dana na Kurir televiziji