Verica u ajvar ne stavlja ni konzervans ni vinobran: Ceo jug Srbije i Makedonija ga obožavaju, a ovo je njena tajna

U Partešu (opština Gnjilane) ovih dana vazduhom ponovo ide onaj miris koji mnogima odmah znači isto – stigla je jesen i vreme je za ajvar. U porodičnoj kući Verice Milošević priprema zimnice već je u punom jeku, a kod nje se ništa ne radi na brzinu niti „reda radi“.

„Dobra paprika je osnova svega“

Verica kaže da se ukus domaće paprike sa područja Kosovskog Pomoravlja teško može porediti sa kupovnom.

- Velika je razlika između kupovne paprike i one koja se proizvodi na našem terenu, u Kosovskom Pomoravlju. Imam veliko iskustvo i sama vidim tu razliku. Paprika sa ovog područja ima poseban šmek i fenomenalan ukus - kazala je Milošević za Kosovoonline.

Ove godine želela je da proširi proizvodnju, ali joj vremenske prilike nisu išle naruku. Grad je oštetio dobar deo roda, kao i povrće koje uzgaja u plastenicima.

- Imam dva plastenika u kojima proizvodim povrće, a i njih je grad uništio. Od maja do kasnog novembra imamo povrće koje koristimo. Ništa ne prskam, a sve rađa - dodaje ova vredna žena.

Ajvar ne može na brzinu

Za Vericu, pravljenje ajvara nije samo recept nego čitava procedura koja traje od jutra do večeri. Paprika se najpre pere i ostavlja da se ocedi, a zatim peče na šporetu na drva, kao što se radilo nekada.

Najvažnije je, kaže, da se paprika dobro ocedi i da se ne radi sa prevelikom količinom odjednom. Upravo tu mnogi, po njenom mišljenju, greše.

- Ako sve stignete da uradite istog dana, to je najbolje, ali sve zavisi od količine. Kad se bolje ocedi, manje se prži. Što je manja količina, ukusniji je ajvar, zato što se ajvar prži, a ne kuva. Kada je velika količina, onda je potrebno više vremena - kazala je Milošević.

Bez vinobrana i bez konzervansa

U njenom ajvaru nema vinobrana niti konzervansa. U teglu ide ono što je pripremljeno na tradicionalan način, bez pokušaja da se stari recept prilagodi modernijim prečicama. Verica baš u tome vidi vrednost domaće zimnice – da ostane ono što je nekada bila i da sačuva ukus koji podseća na kuhinje naših majki i baka.

- Nisam za to da se zaboravi nešto što je bilo pre i da se modernizuje. Ja sam za to da ostane i da podseća na naše majke, na naše bake, na nešto što je bilo pre, da se ne zaborave prave domaćice i da se ne zaboravi ukus - rekla je Milošević.

Njeni proizvodi brzo nalaze kupce

Sve što napravi, kako kaže, uspe da proda. Najviše proizvoda plasira preko interneta, po porudžbini i na sajmovima, gde već ima ljude koji se vraćaju po još. Nedavno je učestvovala na sajmu u Gračanici, a ponovo je pozvana i u Kumanovo. Putuje i u Novi Sad i Beograd, gde predstavlja svoju zimnicu, domaću hranu i slatka i slana peciva.

- Ljudi su baš zainteresovani. Obavezno se nešto proda od zimnice, ali na tom sajmu učestvujem i sa domaćom hranom, domaćim proizvodima, slatkim i slanim pecivima. Ljudi su zadovoljni, ima i za degustaciju, a ima i da se proda. Pozvana sam po drugi put u Kumanovo. Bila sam prošle godine i sve što sam imala, prodala sam. Idem u Novi Sad, u Beograd, gde se održavaju sajmovi. Uglavnom prodajem putem interneta, preko porudžbina i na sajmovima - priča ova domaćica.

Kupci joj se vraćaju godinama

Cena tegle ajvara kod Verice ostala je ista kao prošle godine, a o samoj prodaji kaže da dosta zavisi od količine i dogovora sa kupcima. Najviše stalnih mušterija stekla je u Štrpcu, gde su kupovali i meštani i ljudi koji su prolazili prema Brezovici. Neki se, kaže, vraćaju iz godine u godinu.

- Sve zavisi od mušterije, dogovora i količine. Najviše mušterija stekla sam u Štrpcu, kupovali su meštani, ali i oni koji su bili na putu za Brezovicu. Jedan doktor iz Prištine godinama dolazi i naručuje od mene. Niko ko je kupio moje proizvode nije bio nezadovoljan - ponosna je Verica Milošević.

 Video: Biljana Jevtić sprema ajvar pred kamerama Kurira