Na prvu bismo možda rekli kako su 20-e godine života najlepše, ali naučnici i statistika pokazuju kako je određena zrelost ipak više na ceni.Analizom rezultata dobijenih ispitivanjem 2 000 dobrovoljaca starijih od 40 godina naučnici su otkrili kako je u proseku najviše ljudi srećno u trećoj deceniji svog života, a kao godina koju bi većina njih izdvojila kao najbolju ističe se 34.
Upravo je ta godina ona u kojoj stvari nekako sedaju na mesto: brak, rođenje dece, napredak u karijeri i opšte zadovoljstvo samim sobom. Tada je finansijsko stanje napokon pogodno za izlet na tržište nekretnina i stvaranje svog doma, svi računi nekako uspevaju da se poplaćaju, a to je istovremeno i vreme kada ljudi počinju da uživaju u nekim malo lepšim stvarima, poput klope u dobrom restoranu, romantičnih putovanja i dobre boce vina. Naravno, neki tako proživljavaju ceo svoj život ili pak nikada ne dožive ništa od toga, ali ovde je reč o nekakvom opštem proseku.
Oni koji su kao najbolje godine svog života izdvojili dvadesete, to su učinili uglavnom zbog osećaja slobode, cvetajućeg društvenog života i napretka u karijeri, a četvrta decenija života je na ceni zbog užitka gledanja svoje dece dok odrastaju, kupovine većeg doma i nekih značajnijih promena koje dolaze sa zrelošću i potrebom za samorealizacijom. Slična je situacija i s ljudima kojima su 50-e bile najdraže, a u šezdesetim godinama su najbitniji faktori odlazak u penziji više vremena za putovanja i generalno opuštanje i uživancija.
Iako se ljudima s godinama menjaju prioriteti, za sve je ove izbore zajedničko nekoliko momenata koji uistinu obeležavaju život i definišu određenu godinu ili godine kao najlepše i najugodnije za život, poput pronalaska ljubavi, rađanja deteta ili unuka i ženidbe. Zanimljivo je kako su ljudi uglavnom zadovoljniji sa svojim životom što više stare (što je pomalo smešno iz naše perspektive jer mi uvijek patimo za godinama koje su za nama), tako da se ipak imamo čemu radovati. A kada se govori uopšteno čak 47% ispitanika je u ovom istraživanju odgovorilo kako im je život prošao u sreći, dok je svega 10% njih izjavilo kako su većinom bili nesrećni (ostatak je negde između). Eh, iz njihovih statistika u naša usta pa natrag do božjih ušiju!
