Ovaj tekst je preuzet sa sajta Yumama.com
Mnogi roditelji pitaju se da li je razvoj inteligencije dece u njihovim rukama. S jedne strane, deo stručnjaka tvrdi da je inteligencija urođena i da je nemoguće uticati na nju, dok, s druge strane, jedan deo eksperata veruje da je inteligencija promenljiva i da se ona može povećati. Međutim, obe grupe se slažu da je moguće, na jednostavan način, poboljšati neke intelektualne i kognitivne funkcije.Dr Fil Mekgro, jedan od najpoznatijih stručnjaka za mentalno zdravlje i higijenu na svetu, pokušao je da sakupi i grupiše savete svojih kolega i pouzdane rezultate istraživanja kojima će se kod deteta podstaći razvoj određenih sposobnosti. One su nabrojane u njegovoj knjizi "Porodica pre svega: Korak po korak do fenomenalne porodice", a mi vam izdvajamo savete za jačanje intelektualnih sposobnosti najmlađih.Vežbe disanjaJedna od najefikasnijih metoda za stimulaciju mentalnih procesa jeste kontrolisano disanje. Istraživanja su pokazala da školarci mogu popraviti ocene ukoliko pre ispitivanja znanja praktikuju vežbe disanja (što, takođe, smanjuje napetost). Kontrolisano disanje, naime, omogućava povećanje protoka kiseonika ka mozgu, što dalje dovodi do poboljšanja memorije, koncentracije i sposobnosti rešavanja zadataka. Kako kontrolisati dianje? Stručnjaci savetuju da naučite svog mališana da diše na sledeći način: neka njegov udah traje pet sekundi, izdah - pet sekundi, neka proces ponovi šest puta, a traje svega jedan minut. Podsetite ga ovu vežbu izvede pre svakog testiranja znanja.Mentalna gimnastikaIgre stimulišu um, a to je pre svega slučaj s igrama koje zahtevaju primenu strategije. Ovim putem, jačaju verbalne veštine, a koncentracija, razumevanje i rasuđivanje jačaju. Stručnjaci kao svojevrtan vid mentalne gimnastike preporučuju igre u kojima može uživati čitava porodica, a neke od njih su: šah, kripografske igre, igre rečima itd.Jačanje samopouzdanjaBudući da je veza imeđu uma i tela izuzetno jaka, ne čudi što loše i negativne misli mogu negativno da se odraze na telo. Depresivne misli negativno utiču na energiju, delanje i sposobnost jasnog mišljenja, odnosno mogu poljuljati dečju veru i stvoriti sumnje o tome mogu li uraditi nešto na pravi način. Pozitivan unutrašnji dijalog pravi značajnu razliku, a dobre vesti su da se on može uvežbati. Odličan način da se izgradi samopouzdanje jeste razmišljanje o pozitivnim i praktičnim temama. Recimo, poželjno je da unutrašnji dijalog deteta teče na sledeći način: ''Učio sam naporno, tako da bi trebalo da dobijem visoku ocenu'', ''Sve će proći u redu jer umem ovo da uradim'' i slično. Muzika i ritamČak i ako dete nije naročito nadareno za pevanje ili sviranje nekog instrumenta, muzika i ritam moraju biti deo njegovog sveta. Jedno istraživanje je, recimo, pokazalo da se mališani koji slušaju muziku bubnjeva lakše koncentrišu na izradu domaćih zadataka. Muzika, naime, omogućava mentalnu gimnastiku i povećava kreativnost, a sve što utiče na kreativnost je korisno za razvoj.Verbalna interakcijaUključivanje deteta u razgovor pomoći će razvoj njegovih verbalnih veština, obogatiti njegov vokabular, pre svega u periodu između 16. i 26. meseca, kada je razvoj govora veoma ubrzan. Ipak, bez obzira na uzrast mališana, trebalo bi razgovarati s njim što više - o školi, njegovim drugarima, omiljenim sportovima, interesovanjima, putovanjima... Takva interakcija će za rezultat dati i jačanje socijalne inteligencije: dete će se osetiti cenjeno, biće prilagodljivije i pametnije.ČitanjeNije novost da čitanje gradi, neguje i jača ljubav prema jeziku i koristi sve detetove intelektualne potencijale. Takođe, poboljšava memoriju, uspostavlja pažnju i širi vokabular.Stimulativna okolinaKreativna i stimulativna okolina je veoma važna za razvoj inteligencije. Stručnjaci preporučuju da, kao bebu, svoje dete često držite u naručju, koristite facijalnu ekspresiju, podstičete dete da čita priče prikladne za njegov uzrast, vodite dete u biblioteku, muzeje, na kulturne događaje i putujete, kao i to da, neizostavno, koristite porodične ručkove ili večere za mentalnu stimulaciju.Aktivno telo za aktivan umFizičke aktivnosti, poznato je, ubrzavaju protok krvi ka svim delovima tela, uključujući i mozak. Ovaj vitalni organ tako dobija krv nedavno obogaćenu kiseonikom, koncentraciju, te razmišlja brže i uspeva lakše da sagleda komplikovane situacije. Mališani koji su fizički aktivniji uškole beleže bolje rezultate, a to potkrepljuje veliki broj studija sprovedenih u proteklih pedeset godina. Bavljanje sportom ili plesom omogućava jasnije razmišljanje, pozitivno utiče na kreativnost, stimuliše mozak i proces učenja, pruža energiju i koncentraciju, izaziva pozitivne promene u organizmu i rast samopouzdanja, pomaže razvoj motorike i koordinacije i smanjuje depresiju povećanim lučenjem određenih hormona.Pravilna ishranaUz sve to, za inteligenciju je važan i unos određenih hranljviih materija. Pri jačanju mogućnosti uma deteta, ne sme biti zapostavljena ishrana i konzumacija vitamina i minerala. Deca koja se hrane zdravo su kognitivno razvijenija, a ekperti preporučuju da, za jačanje intelektualnih sposbnosti, u jelovnik svog mališana uvedete citrusna voća, jaja, ribu, tzv. posno mesto i žitarice.Sa sajta Yumama.com preporučujemo još:
Dečja igre od kojih "raste pamet"Hrana koja utiče na razvoj inteligencije kod deceSaveti pedagoga: Na koji način je inteligentno vaše deteVIDEO: Kako muzika podstiče razvoj beba6 tajni kako da odgajite pametnog mališana
