NOVI SAD - Gojaznost ne boli, dugo godina ne daje tegobe, sve do pojave komplikacija. Ali, veliki broj studija jasno je ukazao na povezanost gojaznosti sa povećanom smrtnošću, skraćenjem trajanja života i pojavom mnogobrojnih komplikacija kao što su šećerna bolest, poremećaj metabolizma masti, razvoj ubrzane ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti, poremećaji menstrualnog krvarenja, infertilitetne smetnje, pojavom masne jetre, i nekih oblika maligniteta.
"Skoro 30 posto populacije u svetu ima prekomernu telesnu masu ili je gojazno. Više od polovine odraslog stanovništva Srbije ima problem sa povećanjem telesne mase. Povećanje telesne mase, doprinosi nastanku u 50 posto arterijske hipertenzije, 33 posto ishemijske bolesti srca i čak 75 posto tipu 2 šećerne bolesti. Smatra se da je očekivana dužina trajanja života drastično smanjena kod gojaznih osoba. Gojazni muškarci žive čak 12, a žene 9 godina kraće nego negojazne osobe", kaže prof.dr Edita Stokić, sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Vojvodine.
Gojaznost se mora lečiti uz nadzor lekara
Kao i sve druge hronične bolesti, lečenje gojaznosti mora se sprovoditi doživotno, uvek uz nadzor lekara. Primena medikamenata u lečenju gojaznosti je savremen pristup u lečenju i ona zauzima značajno mesto uz dijetsku ishranu, povećanu fizičku aktivnost i uopšte promenu stila života.
"Primena takozvanih preparata za mršavljenje, koji se reklamiraju isticanjem neverovatnih rezultata mršavljenja u kratkom vremenskom periodu, bez jasno definisanih mehanizama delovanja, bez rezultata sprovedenih studija na velikom broju bolesnika, nepoznavanja nuspojava i interakcija sa drugim lekovima, mogu dovesti do čitavog niza štetnih efekata, te ih ne treba primenjivati. Medikamentska terapija gojaznosti jasno podrazumeva primenu isključivo lekova registrovanih za njeno lečenje", ističe dr Stokić.
Nastanak gojaznosti - savremeni uslovi života
Dobro je poznato da se u osnovi gojaznosti nalazi pozitivan energetski bilans koji je rezultat povećanog energetskog unosa i/ili smanjene fizičke akitvnosti, što rezultuje nagomilavanjem viška energije u vidu masnih naslaga.
"Mnogobrojni podaci studija sprovedenih tokom poslednjih nekoliko godina pokazali su da savremeni uslovi života uslovljavaju da je energetski unos daleko iznad stvarno potrebnog. S druge strane, smanjena fizička aktivnost je drugi činilac koji je od značaja za nastajanje gojaznosti. Faktori koji doprnose smanjenju fizičke aktivnosti podrazumevaju sve veću primenu tekovina savremene tehnologije kao što je korišćenje kompjutera, motornih vozila, liftova, potom smanjenje fizičke aktivnosti u školama i na poslu. Sve se više vremena provodi pred TV ekranima i monitorima kompjutera", upozorava doktorka.
Čovek radije sedi pored televizora ili kompjutera
Kako dalje kaže, faktori koji doprinose smanjenju fizičke aktivnosti podrazumevaju sve veću primenu tekovina savremene tehnologije kao što je korišćenje kompjutera, motornih vozila, liftova, potom smanjenje fizičke aktivnosti u školama i na poslu.
"Nažalost, savremeni čovek sve manje vremena posvećuje rekreativnim aktivnostima, a radije sedi pored televizora ili kompjutera. U jednoj studiji pokazano je da vreme provedeno ispred TV ekrana u trajanju od dva časa dnevno povećava rizik od razvoja gojaznosti za 23 posto, a rizik od nastanka šećerne bolesti čak za 14 posto, kao i da je sedenje na poslu povećalo rizik od razvoja gojaznosti za 5 posto, a od dijabetesa za 7 posto. Suprotno tome, stajanje ili šetnja tokom obavljanja svakodnevnog posla smanjile su rizik od nastanka gojaznosti za 9 posto, a od dijabetesa za 12 posto", objašnjava profesorica Stokic.
