Patriša Vašington ima 34 godine i živi u Atlanti. Ona je čak dva puta dotakla dno zbog prevelikih dugova u koje je zapala, a danas je milionerka!
"Telefon mi je neprestano zvonio i zvali su me moji zaposleni. Na TV-u sam gledala kako se banke zatvaraju jedna za drugom. Tada sam bila u bolničkom krevetu gde sam održavala trudnoću, a moja kompanija bila je u opasnosti da se uruši. Zapravo, moje dvoje dece i treće, nerođeno, bili su u opasnosti", u svojoj ispovesti ispričala je Patriša.
Lekar ju je, kako kaže, upozoravao da mora da se smiri i prestane da brine o novcu jer u suprotnom može da izgubi dete.
"Sve to se događalo 2007. godine, a moja milion dolara vredna kompanija koju sam pokrenula sa mužem četiri godine ranije bila je na putu do kraha. Ipak, bili smo zahvalni što smo bolnicu napustili sa zdravom devojčicom, iako je to značilo i 400.000 dolara bolničkih troškova, obzirom da sam iscrpela svoje zdravstveno osiguranje. Čitavu sledeću godinu plaćali smo zaposlene iz sopstvenog džepa i na kraju zatvorili kompaniju 2008. godine. Kad smo podvukli crtu, shvatili smo da smo u dugu 2 miliona dolara", priča Patriša.
"Poznajem neke ljude koji su se bavili nekretninama i koji su tokom recesije počinili samoubistvo. Izgubili su toliko da više nisu videli izlaz. Ja sam ga, međutim, videla. U ovakvoj sam situaciji već bila kad sam imala 22 godine i dug na kreditnoj kartici od 18.000 dolara. Kao prvo, prestala sam da koristim kartice u potpunosti. Zbog toga sam morala da budem jako oprezna sa novcem. Nisam imala kablovsku televiziju skoro dve godine, kupovala sam jeftinu hranu i sama sređivala nokte. Čak sam sama skraćivala i kosu. Samo uz te promene, štedela sam oko 400 dolara mesečno. Nakon dve godine, vratila sam ceo dug. Pomislila sam: 'Ovo mi se više nikada neće dogoditi!' Ali, desilo se ponovo u još gorem trenutku: dug je sada bio toliki da onih 18.000 dolara izgleda kao ništa.Međutim, već jednom mi je pošlo za rukom da pobedim, pa sam se nadala da ću uspeti, istom strategijom da rešim i ovaj problem!
Muž i ja počeli smo da planiramo kako da otplatimo kredit i brojali svaki novčić kako bismo kupili mleko deci. Gerald se zaposlio kao menadžer u Taco Bell-u pa smo imali zdravstveno osiguranje. Opsedala sam bolnicu u kojoj sam rodila i na kraju ih, ne aznam ni sama kako, nagovorila da mi otpišu 250.000 ukupnog duga. Uprkos svemu, nakon dve godine, naš dug se nije nimalo smanjio. 2011. godine proglasili smo bankrot. Bankrot nam je omogućio toliko željeni predah. S obzirom da sam već bila stručnjak za štednju, iskoristila sam to znanje da ponovo izgradim svoj život. Otvorila sam firmu za finansijsko savjetovanje i poučavala druge kako da se reše duga. Gerald je predsednik medijske kompanije a ja zarađujem oko 300.000 dolara godišnje od svojih knjiga i brenda koji sam stvorila. Držeći se našeg plana, malo po malo rešili smo se duga. Kad sad pogledam unazad, greška koju sam napravila je da sam 'sva jaja stavila u istu košaru'.
Sav naš novac bio je u nekretninama. Danas investiramo u restorane, trgovinu na malo i društvene medije.
Ovo je mojih pet saveta kako da dovedete svoje finansije u red:
1. Napravite plan
Odredite financijski cilj. To može biti podizanje sopstvenog kreditnog rejtinga ili rešavanje duga. Podelite jedan veliki cilj u više manjih koraka i ispunjavajte ih na dnevnoj, nedeljnoj ili mesečnoj bazi.
2. Proučite svoj dug
Iako brojevi mogu izgledati zastrašujuće, važno je znati sve detalje svog duga - poput kamata – pre nego ga počnete otplaćivati. Morate znati sve okolnosti pre nego što napravite plan otplate.
3. Tražite oproštaj
Bez obzira na to kome ste dužni i koja je bila svrha pozajmice, imate pravo da bar pokušate da zatražite oprost duga ili nekog njegovog dela. Meni je to uspelo sa bolničkim dugom.
4. Naplaćujte svoj hobi
U početku sam volontirala kao finansijski savjetnik, kasnije sam iz toga napravila karijeru. Razmislite o svojim hobijima.
5. Izračunajte trošak bankrota
Ako je proglašenje bankrota jedini izlaz, dobro izvagajte sve elemente za i protiv. Nama je bankrot omogućio da ponovo steknemo poverenje kreditora, to u početku nije bio naš prvi izbor.
(Jutarnji)
