Petak, 13. februar 2015, suprugov rođendan. Dve crtice na testu. Sreća, smeh, radost, ali i briga i strepnja da sve bude kako treba. Kažu, 21. oktobar je dan kada ćemo upoznati plod naše ljubavi - našu bebu, piše Yumama. Prolaze dani, nedelje, meseci... U petom mesecu mi otkrivaju miome na materici i spuštenu posteljicu. Visokorizična trudnoća, kažu, i određuju strogo mirovanje. Šta ćeš, što se mora nije teško, samo da taj maleni smotuljak bude dobro. I tako opet - prolaze dani, nedelje, meseci. Guramo nas dvoje našu priču. Mazimo se, pričamo, svako na svoj način. Kažu- dečak je. Ma samo nek je živ i zdrav, mislim u sebi. Bliži se...Dolazi septembar, konačno ulazimo u deveti mesec. Uhhh, malo da odahnemo. Prolazi septembar, eto i oktobra. Sve smo bliži danu našeg susreta. Sve mi, buduće majke, razmišljamo o tome kako će taj dan izgledati. Nisam ni ja izuzetak. Odlazimo na redovnu kontrolu, kažu povišen krvni pritisak (150/100). Hospitalizacija radi praćenja. Šta ćeš, opet ono - što se mora nije teško, samo da sve bude kako treba. Prođe i ta nedelja.Ponedeljak ujutru, 5. oktobar 2015, čekamo vizitu. Odjednom neki osećaj čudan - da li je pukao vodenjak ili sam (o sram me bilo) možda pišnula. Ni jedno ni drugo već krv. Hitno u ambulantu. Doktor me pregleda, vadi telefon i zove nekoga. Viče: "Hitno, hitno, ne zauzimajte salu, oslobodite lift. Ajde hitno, da, da, odlubljivanje posteljice...". Mene stavljaju na krevet, pa u lift, iz lifta u salu. Počinje pripremna procedura za moj hitni carski rez. Poslednje što čujem su doktorove reči: "Ajde počinjemo!"Mislim se u sebi - ček prvo da zaspim. I zaspala sam.Oko 9:30h me bude, kažu "beba je dobro" - dečak. Rođen je 16 dana pre termina. Težak 3350 grama i dug 51cm. Srećom, sve je prošlo u najboljem redu, sa ocenom 9/10. "Imali ste sreće, mama, bilo je jako rizično i po Vas i po bebu, mogli ste da ostanete bez sina očas posla. Samo sreća..." I onda, konačno, najlepši susret na svetu - dovode mi njega, najlepšeg dečaka na svetu. Taj osećaj znaju samo majke! A moj sin, junačina, izabrao pravo i najlepše ime za sebe - "Bog je pomogao" (Lazar). Danas imamo malo više od dva meseca i najlepše plave oči. Mama Vesna Sa sajta Yumama.com preporučujemo još:Mama Marijana: Moj porođaj u "zloglasnom" banjalučkom porodilištuIgra jednog nemirka: Kada beba "izviri" iz maminog stomaka (VIDEO)Jedan recept, mnogo oblika: Dečja čokoladna torta po vašoj želji15 stvari koje bi svaki roditelj trebalo da ima u automobiluUradi sam: Stara grana kao polica za knjige (FOTO)
