Dete obično prvo nacrta za njega najbitniju osobu i ta osoba ide krajnje levo, ta figura je obično i najveća.
Ukoliko je dete sa tom osobom blisko, ono će sebe nacrtati pored te figure i onda će redom crtati ostale članove porodice. Isto tako najveća osoba na slici najverovatnije ima veliki psihološki uticaj na dete.
O porodici deteta govori nam i blizina likova na crtežu. Ukoliko su udaljeni, vrlo verovatno su u toj porodici slabi kontakti, ako se preklapaju, verovatno se članovi porodice jedni drugima isuviše upliću u život. Ponekad dete izostavi nekog člana. Dete je svesno koga ima u porodici, ali ponekad ima otpor da nacrta nekog, posebno ako su u pitanju mlađa braća ili sestre, jer je pomalo ljubomorno. Kada izostave oca, što rade češće nego da izostave majku, njihovo najčešće objašnjenje je "tata je na poslu".
Dete koristi boje koje voli bez obzira da li one odgovaraju realnosti. Ipak, omiljene boje koristi za voljene osobe, što znači da je korišćenje boja u direktnoj vezi sa emocijama. Ono što treba posmatrati na dečjem crtežu jeste- kako dete upotrebljava linije (da li zadebljava neke površine i da li naglašava pojedine delove) i kako raspoređuje stvari u prostoru.
Kada dete mnogo senči crtež, to često može ukazivati na anksioznost, a ukoliko podebljava neke delove tela – recimo, šake je zatamnilo ili je podebljao linije šake ili ih nije ni nacrtalo, to ukazuje da dete sa tom osobom ne može da ostvari kontakt. Maštoviti vole da crtaju krugove, blage oblike. Suprotno njima, živahno dete više voli uglove, ravne crte. Isprekidane linije mogu ukazivati na nesigurnost.
Ako dete crta više figura, a nekoj posveti mnogo više pažnje i truda, to znači da mu je taj predmet i veoma bitan. Dete koje je sigurno u sebe i ima samopuzdanja sebe će uvek smestiti u centar crteža. Dosta detalja i figura upućuju da će dete kao zrela osoba biti prilično realno.
Najbitnije je da posmatramo način na koji dete crta i šta izostavlja na crtežu. Ukoliko sebe nacrta bez očiju ili ušiju, to ukazuje da ima potrebu da se od nekih stvari skloni ili želi da se zaštiti. Ponekad na crtežima nedostaju stopala, što govori o tome da dete ima doživljaj da nigde ne pripada. Ako dete crta roditelje bose, bez stopala ili nogu, to može značiti da nema dovoljno poverenja u njih i da mu je potrebno više sigurnosti.
Kada se posmatra dečji crtež, uvek mora da se uzme u obzir nekoliko aspekata, pre svega šta je dete nacrtalo, okolnosti u kojima crta, u kom je uzrastu, jer trogodišnjak ne crta isto kao dete od osam godina.
Ako je potez prelagan, otkriva bojažljivost, hipersenzibilnost, introvertno i često vrlo suzdržano dete. To može biti i znak potrebe za više pažnje, odobravanja i pohvala. Ako na papiru ima mnogo precrtavanja prikazanih likova i predmeta, vaše se dete verovatno plaši da će pogrešiti i da neće nacrtati sliku dobro kao ostala deca: treba pohvaliti njegovu sposobnost i veštinu i otvoreno mu pokazati ljubav koju osećate za njega. Kad je potez prenaglašen, do te mere da je dete gotovo probušilo papir, često je u pitanju dosta agresivno i hirovito dete.
Neki elementi na crtežima mogu biti povezani sa dečjim strahovima: čudovišta, miševi, pauci, zmije i insekti. Često crtanje krvi, doktora ili bolnice može ukazivati na teskobu. Voda, kuća, sunce, životinje – najčešći su motivi dečjih crteža. Prilikom crtanja mačke ili psa dete nam otkriva mnogo toga o sebi. Maca koja se mazi crtež je deteta koje i samo voli da bude maženo.
Sunce u dečjoj podsvesti predstavlja oca. Ako je zamračeno ili previše udaljeno od ostatka crteža, može označavati potrebu za većom komunikacijom sa ocem.
Crtež kuće uvek predstavlja porodicu i ako ga dete crta tako da ima sve elemente – krov, prozor i vrata, to znači da se u porodici oseća bezbedno i zašticeno. Kada mališan nacrta kuću u jarkim bojama, sa svim osnovnim elementima: krovom, prozorima, vratima, ono je zapravo prikazalo kako se oseća u svojoj porodici, a oseća se sigurno, voljeno i srećno. Kuća tamnih boja, bez prozora na primer, govori da se dete nečega plaši, da nema blizak odnos sa majkom i da bi trebalo da se zapitate da li u vašoj kući vladaju harmonija i ljubav ili netrpeljivost, bračne svađe, ljubomora između dece i sl.
Kuća je takođe i simbol majke. Krov plameno crvene boje može se povezati sa agresivnošću usmerenom prema liku majke. Prozori takođe igraju vrlo važnu ulogu u dečjoj simbolizaciji: prozorske klupice pune cveća odražavaju radost, a zatvoreni prozori ili prozori sa rešetkama odraz su straha od otvaranja prema drugima.
Crtež drveta oslikava emocionalno stanje deteta. Ako je drvo veliko, sa razgranatom krošnjom i zauzima centralno mesto na papiru, dete se razvija u jaku i samosvesnu licnost. Listovi koji padaju sa drveća predstavljaju strah od samoće i želju deteta da ponovno bude malo, zaštićeno. Deca sa teškoćama u učenju crtaju manje detalja, na njihovom crtežu nema organizacije, figure su pogrešnih proporcija, zastupljeni su bizarni i irelevantni detalji. Kod njih je primetan usporen razvoj crtanja.
Otvoreno i živo dete koristiće tople i žive boje (žutu, narandžastu, crvenu). Nežno i mirno biraće hladne boje. Crtanje plavom bojom sa šest godina poručuje da dete ne želi da ostane beba. Crno je boja straha, ali i belo. Ako se dete blokira pred čistim papirom ili ostavlja puno praznog prostora možda se boji praznine ili ima potrebu za jasnijim granicama, potrebu da mu roditelju kažu dokle sme ići. Ako prednost daje bojama kao što su crna i žuta, to može značiti ljubomoru (odnosno strah da ne izgubi nečiju ljubav). Iako se do nedavno verovalo da crna boja ukazuje na određene emotivne probleme, nju koriste i inteligentna deca. Naravno, ona ne sme da bude jedini izbor. Braon koriste mališani kojima je higijena jako vazna, dok mnogo bele boje može da bude znak nesigurnosti.
Previše ljubičaste može ukazivati da dete želi jači oslonac i podršku, da je po nekim pitanjima nesigurno. Boju treba gledati u vezi s prikazanim predmetom: na primer, crvena lica ljudskih likova mogu biti odraz potisnute agresivnosti.
Sva ova tumačenja se moraju uzeti sa rezervom i neophodno je posmatrati čitav kontekst crteža.
Neka od tumačenja elemenata na crtežu su sledeća:
Izostavljanje ruku - plašljiva i pasivna deca, odraz osećaja krivice; dominantne velike figure na crtežima- agresivnost, nesigurnost; male figure- plašljivost; kratke ruke- vrlo dobro vaspitana deca; duge ruke- agresivnost; izostavljanje usta- osećaj neadekvatnosti, nezadovoljstva, povučenosti; veće figure- značajne i dominantne osobe; manje figure- zastrašujuće osobe.
Ako od 4. godine pa na dalje primetite neki od ovih znakova u dečjem crtežu, bilo bi dobro da porazgovarate sa detetom, a tek onda potražite savet psihologa:
Ukoliko dete crta nepovezane delove tela, kao na primer, odvojene ruke od trupa, jedne ruke nema.Ako organi koji treba da budu u paru nisu u paru.Ako je haotičan crtež sa mnogo linija koje se ukrštaju.Ako radi crteže koji imaju mnogo debelih linija i ako pritiskom olovke pravi udubljenje u papiru.
Kako da podstaknete dete da crta?
Dete će izgubiti poverenje u sebe i volju za crtanjem ako oseti da ga nadgledaju. Ostanite uz njega i pustite ga da samostalno crta. Treba pohvaliti i onaj crtež koji vam se čini lošim. Čuvajte detetove crteže. Oni će vam otkrivati njegove male tajne sve do 12. godine. Posle toga detetovo stvaralaštvo više nije spontano. Najbitnije bi bilo da se energija deteta razvija nesmetano. To isključuje učenje dece o broju i položaju elemenata na crtežu, kao i crtanje deci. Crtajte i uživajte sa decom.
Razgovorajte sa detetom o crtežu.
Posmatrajte kakva je linija koju dete koristi, kako koristi boju i na koji način organizuje elemente na papiru, tj. da li je linija slobodna, tvrda, meka, razigrana, ispekidana; kakva je atmosfera bojenja, koje sklopove boja koristi; kakav je raspored elemenata u odnosu na format papira ( korišcenje samo uglova papira, ispunjavanje papira u celini, premali elementi u odnosu na format i sl.)
Negujte njegovu različitost, prihvatajte maštu. Pomozite detetu da se oslobodi, da ne strahuje.Omogućite mu korišcenje raznih tehnika, izbegavajte flomastere. Znajte da se bolje uči olovkom nego bojicom. Ne zaboravite vežbe oblikovanja. Kupite papire raznih formata, od najmanjih do velikih.
Precrtavanje i kopiranje su značajni za sticanje bazičnih veština. Precrtavanje geometrijskih oblika dozvoljavati. Takođe, omogućiti detetu da posmatra roditelja dok crta- time dete uči pokret, držanje. Ali ih nikako ne navikavajte na pasivnost. Oko 8, 9 godina- teže realizmu, potrebna im je pomoć i često će je i sami tražiti. Ako je ne dobiju, odustaju od daljeg crtanja. Sa 11 godina se pravi talenat za crtanje iskazuje i prepoznaje. Osnovne tehnike se uče. Teško je biti kreativan, ako ne znaju da nacrtaju osnovne oblike. I kroz fazu pomoći i podučavanja dozvolite im da se iskažu.
Povedite računa da nikako ne radite sledeće stvari:
Crtanje deci – Ovo je primer negativnog uplitanja u razvoj dečjih sposobnosti. Time se prekida prirodni način opažanja, shvatanja i stvaranja oblika kod dece, pa se navikavaju na pasivnost.
Ispravljanje dečjih oblika – Svako podučavanje dece kako da nešto nacrtaju narušava vlastita viđenja deteta i stvara kod njih nepoverenje u vlastite oblike i budi osećaj nemoći i nesigurnosti.
Izlaganje dečjih radova- Ako kuću pretvorite u galeriju dečjih crteža, nesvesno im namećete da oblike uvek crtaju na isti način.
(roditelj.org/Jara Petković, dipl. psiholog, Niš)
