Kada su se Maksin i Don upoznali 1952. godine, odmah su se zaljubili jedno u drugo.
I tokom godina koje su usledile, oni su ostali zaljubljeni kao prvog dana.
Osnovali su porodicu tako što su usvojili dvoje dece. I nakon nekoliko godina, Maksinine oči bi još uvek zacaklile svaki put kada vidi Dona.
Čak ni starost nije mogla da ih rastavi. Don je još uvek mislio da je ona "veliki zgoditak".
On nežno drži ruku svoje voljene.
Vreme nije moglo da poremeti njuhovu ljubav.
Oni su bili mnogo više od ljubavnika, oni su bili najbolji prijatelji. Partnerstvo za kojim mnogi ceo život tragaju.
I kada su oboje legli u postelju pred smrt, držali su se za ruke i podelili su svoje poslednje trenutke zajedno.
Don je prvi pustio Maksininu ruku, prateći je u večnost kada je njeno telo sklonjeno iz sobe.
Njegove poslednje reči su bile:"Ovo je moja divna žena!" - i nasmejao se blaženo. To su bile njegove poslednje reči upućene voljenoj Maksin.
Svako bi bio jako srećan da ima ovakvu ljubav u životu. Nije uspeh niti novac ono što je važno. Kada pronađete ljubav života, onda ste srećni i posle smrti.
(Hefty.co)
