Nakon više od tri decenije potrage Maja Kovačević je danas prvi put preko telefona čula glas svoje majke.
"Da li Vam nešto znači Marijana Stojiljković? To sam ja, Vaša ćerka", bila je prva rečenica koju je Maja izgovorila.Po neverovatnoj sreći kakvu ranije nije osetila i ogromnom uzbuđenju Maja će pamtiti zauvek taj prvi poziv.
"Osećam se perfektno", rekla je Maja za Kurir. Ona je lepu vest podelila i na Fejsbuku.
"Nema srećnije osobe od mene danas. Uspela sam. Hvala svima od srca koji su bili uz mene i pružali mi neizmernu podršku", napisala je ona.
Maja je pomoć potražila na društvenoj mreži Fejsbuk, a portak Kurir.rs je prvi preneo njen apel. Zahvaljujući njenoj upornosti, Maja konačno može da odahne.
Njeno pismo videlo je i podelilo hiljade čitalaca.
"Molim sve koji me poznaju, a i one koji me ne poznaju da mi pomognu da pronađem svoju biološku majku. Rođena sam 09.01.1979. Pronađena sam 14.01.1979. u stambenoj zgradi u Deligradskoj 14 na Slaviji u Beogradu. Pored mene je bila ova poruka koju je ostavila navodno moja majka...
Odneta sam u Zvečansku odakle sam kasnije usvojena. Već godinama pokušavam da dođem do istine kako sam se našla tog 14 januara u toj zgradi i ko me je tu doneo i ostavio. Svi moji dosadašnji pokušaji su bili bezuspešni. Zato vas jos jednom molim da ovo moje pismo i tekst delite pa će se možda pronaći neko ko će moći da mi da odgovore na moja pitanja.
Želim samo da napomenem da koji god je razlog mog ostavljanja ja se neću ljutiti jer najviše od svega želim da pronađem svoju biološku majku i da znam ko sam JA i da li imam možda nekog brata ili sestru. Svima koji ovo podelite unapred se zahvaljujem na izdvojenom vremenu i trudu da mi pomognu".
