Zapravo, komunikacija može da bude jako teška stvar! Deca razumeju mnogo više nego što mi mislimo, ali naterati ih da otkriju neke stvare, može da bude teško po njih. Završavamo tako što ih bombardujemo pitanjima, što ih izluđuje. Ipak, jako je bitno da vam vaše dete veruje. Srećom, ova majka je to razumela.
Obično si komunikacijski problemi ti koji uzrokuju da roditelji ne primete seksualno zlostavljanje. Postavljaju pogrešna pitanja, a kao rezultat o zlostavljanju se ne priča i ono ostaje duboko zakopano u dečijoj glavi.Pročitajte iskustvo ove majke:" Jednog dana moj sin je išao na žurku povodom Noći veštice kod druga kući. Pokupila sam ga nekoliko sati kasnije, a primetila sam po osmehu na njegovom licu da je zaista uživao. Baš pre nego što smo krenuli, ja sam stajala pored vrata sa ocem njegovog druga i bakom.Oboje su mi rekli kako j elepo vaspitan moj sin što je bila muzika za moje uši. Hvala Bogu! Nije bilo tuča i svađa.Ušli smo u auto i krenuli ka kući. Dok smo se vozili, nekako sam počela da se osećam nesigurno, nešto se dešavalo. Onda sam shvatila. Stala sam na prvi parking, svi su mi trubili, ali ja ništa nisam čula. Znala sam da moram da popričam sa svojim sinom, jer kada sam ja bila dete, prošla sam kroz istu stvar.
SEĆANJE"Setila sam se kako sam ja seksualno zlostavljana od strane tinejdžera rođaka. I sećam se nevinih pitanja moje mame kada je dolazila po mene kod njih kući:"Da li si bila dobra devojčica? Da li si bila iskrena i pristojna? Da li si se lepo ponašala?"Moja majka nije znala:1. Da mi je tinejdžer koji je tamo živeo pretio baš pr enego što je ona stigla (a ponekad je čak stajao iza nje sa stegnutim pesnicama i pretećim pogledom kada je ona bila tamo);2. Da su ova pitanja, naročito pred osobom koja me zlostavlja, stvorila ideju d aj amoram da slušam i ispunjavam želje onoga ko me gleda kada ona nije tu.3. Da kada sam jednom odgovorila na ta pitanja sa "da" ne mogu da ih povučem jer će to značiti da sam lagala.Kada roditelji pitaju decu kako su se ponašala ispred drugih ljudi, obično su primorani da odgovore sa "da".zato sam se okrenul aka mom sinu na prakingu i pogledala ga u oči. Počela sam sa pitanjima ispočetka."
"Možda ćete i vi razmisliti da svom detetu postavite ova pitanja kada su kod nekoga drugoga. Pitala sam ga kad smo bili sami:- Da li si uživao ili ne?- Kako si proveo vreme?- Koji ti je bio omiljeni deo zabave?- Koji deo ti se najmanje dopao?- Da li si se osećao sigurno?- Da li ima još nešto što bi mi rekao?Učinite da ova pitanja postanu navika u vašoj porodici. I naglasite vašoj deci da mogu sve da vam kažu. Greška koju sam tog dana napravila je potpuno normalna među rositeljima. Mi mislimo da dokle god pitamo da je sve ok. Istina je da roditelji moraju d aznaju da postave prava pitanja u pravo vreme."(Damn)
