Nije bila sigurna da li može da se suoči sa siledžijama iako je prošlo 20 godina, ali napisala je ovo pismo i podelila ga je sa svima njima.
"Draga Klaso 9C, Hvala vam na pozivu za 20-godišnjicu mature.Ne mogu da verujem da je toliko vremena prošlo od kada smo završili srednju školu. Ponekad, osećam se kao da je bilo juče. Sigurno je zabavno kada pogledate na te godine sa sjajnim sećanjem.Za mene to je bio najmračniji period života.Možda se sećate da sam promenila razred? To je bilo kako bi se otarasila iznenadne tišine koja bi se dešavala svaki put kada uđem u hodnik, ismevanje iza leđa i hladni pogledi u razredu. Nekolicina vas u ovom razredu bilo je direktno odgovorno za to maltretiranje.Smešna stvar oko maltretiranja jeste ta što nikada zapravo ne prođe. Čak ni posle 20 godina. Još uvek mogu da čujem taj glas u mojoj glavi koji mi govori da sam beskorisna, iako logično znam da to nije tačno.Ipak, verujem da ste svi sada dobri ljudi. Možda neki od vas imaju decu. U tom slučaju, nadam se da se ne bude sa mučninom u stomaku svakog jutra jer treba da idu u školu. Jer niko to ne zaslužuje.PS. Umesto da dam novac za put do Stokholma i za maturu, donirala sam 250 dolara za organizaciju protiv siledžija "Friends".Svaka čast, Anika!(Hefty)
