Teskt koji je književnica objavila, nazvala je "Pokaži mi svoju pi.u", a pogodio je duboko u srž koliko žene zapravo imaju prava.
Pročitajte njen tekst u nastavku:
"Pa šta ako ovaj tekst pišem jer je sutra Dan žena? Ko vas je.e, dečki. Sutra neću moći da pišem jer ću se naliti u čast činjenice da sam žensko. Drago mi je da sam žensko. Ubila bih se da mi naraste ku.ac, iako nije lako. Diskriminisane smo na milion načina i potpuno je svejedno da li živimo u Švedskoj ili Saudijskoj Arabiji. Muškarci su maštoviti, ne ubijaju nas u svim krajevima sveta na isti način. Sigurna sam da je ovaj problem nerešiv na nekom “globalnom” nivou ali lokalno, mislim ono, jedan na jedan… U Hrvatskoj ne prođe dan da neka žena ne dobije nož u vrat zato jer je njen dragi voli. Gad iz zatvora izađe pre nego što u njega uđe. Kad žena “iz ljubavi” uvali nož u vrat čoveku svog života dugogodišnja robija joj ne gine. Da ne bi ostale srećnice dobile inspiraciju.
Pristrana sam, to znaju svi oko mene, muškarci mi se gade. Ne svi, ne onih pet koje volim. Muškarci. Govna koja će svako sranje što nam ga uručuju prikazati kao poklon. Imaju veće plate jer su uspešniji, uspešniji su zato jer nemaju menstruaciju. Ne možeš krvariti i biti šefica marketa. Mi i rađamo, a zato jer rađamo moramo brinuti o deci, dojiti, voditi ih u vrtić, školu, veronauku, neka curice i momci nauče tko je nastao od čijeg rebra i ko zbog toga mora naje.avati do smrti.
Mi imamo i stare roditelje, njegove i naše, o kojima treba brinuti. Ne možeš odleteti u Njujork na službeni put ako njegov otac ima upalu prostate. Ko će mu kuvati, je.iga? Nije žensko na ovome svetu da putuje, zarađuje i je.e se na službenom putu, naše je da rađamo, rodimo, da budemo trudne i da nam muškarci govore kako je to biti trudan, šta je menopauza i kako je steći… O temama o kojima nikad ni jedan muškarac na ovome svetu ne može ništa znati oni znaju sve.
Bacila sam oko na internet. I izrigala se. U Rijeci je predstavnik Klinike za porodiljsko i ginekologiju muškarac. U Zagrebu je muškarac na čelu Sestara milosrdnica i Klinike za porodiljsko Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, dečko je šef i Svetog duha, muškarac upravlja i splitskim porodilištem i zadarskim. Jedina žena na čelu porodilišta je gospođa iz Osijeka. Neću joj spomenuti ime jer je to podatak od danas a do sutra će verovatno momci zaključiti da ona to ne može ostati jer ima jajnike.
Zamislite da je obrnuto. U Hrvatskoj se ženski urolozi mogu izbrojati na prste jedne ruke. Zato jer momci misle da ni jedna žena ne može o njihovom ku.cu znati više od njih samih. Prostata je nešto što samo oni imaju, kako žena može uvaljivanjem ženskog prsta u mušku guzicu doći do bilo kakvog pametnog zaključka kad ženska nema ni prostatu ni mušku guzicu ni ku.ac. Zato oni svoga đo.u polažu samo u muške šape, zato oni svoj čmar šire samo muškarcima. A opet, s druge strane, o našem međunožju sve znaju. Pametni su za popi.deti.
Kad negde organizuju kongres, bio je jedan u Osijeku, Hrvatski kongres ginekologa sa međunarodnim učestvovanjem, u Organizacionom odboru bili su samo muškarci, u Naučnom odboru 24 muškarca i 7 žena, u dopredsedništvu Kongresa 3 muškarca i 1 žena. Sekretarice su bile žene. Na Kongresu o reprodukcijskom zdravlju, planiranju porodice i kontracepciji u Šibeniku, hotel Solaris, bilo je 25 predavača, od njih 6 žena. U Topuskom je Crkva organizovala ginekološki kongres. Čak i hrvatski popovi koji u životu pi.ku videli nisu vrhunski su ginekolozi.
Na čelu Hrvatskog društva za ginekologiju je muškarac. Na čelu Hrvatskog ginekološkog onkološkog društva je muškarac, dopredsednik je muškarac, žena je sekretarica. I nama je to normalno? Muškarci i popovi drže nam slovo o menopauzi, mensturaciji, trudnoći i abortusu, zato jer mi glupače pojma nemamo šta se u našem telu dešava. Kad još naglasim, a treba naglasiti, da kardinal Bozanić u Hrvatskoj važi za apsolutno najveći autoritet za abortus i sve ostalo uz pi.ku vezano, pitam se pitam da li je to slučajno?
Nije. Ne pružamo otpor. Znam da je ovo prastari podatak, juče je u Karlovcu muž pred očima svoje dece pokušao lovačkim nožem da ubije majku svoje dece. Nije uspeo. Zasada. Nož je držao u autu. A šta mi držimo u autu? Pelene, papirne maramice, uloške. Godinama vam govorim i pišem, u gluve uši, ja bez noža ne idem ni smeće da bacim, jer nikad ne znaš kad možeš naleteti na smeće. Zapamtite, u ratu sa njima ulošci ne pomažu!
A šta ćemo, šmrc, šmrc, sa muškarcima koje zlostavljaju žene? Neka se udruže i je.u međusobno.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
