Da nije reč o praznoj priči svedoči i primer iz Kine, gde i danas živi pleme Mosuo, koje je još poznato i kao kraljevstvo žena i koje se smatra možda i posljednjim matrijarhatom na svetu.
Mosuo pleme ima prilično dugu istoriju, koja datira čak 2.000 godina unazad. Ono što je specifično za ovo pleme svakako je da su oduvek negovali tradiciju i kulturu matrijarhata. Naime, u ovom plemenu žene su te koje uvek donose odluke i koje su na čelu porodice. Svaka porodica se obično sastoji od 10 ili čak više članova, ali sva imovina je uvek u rukama žena.
Ono što je specifično za ovo pleme jeste da praktikuju jednu vrstu "otvorenog, liberalnog braka", gde je ženama dozvoljeno da imaju koliko god ljubavnika žele. Zapravo, one i nisu vezane klasičnim brakom, već muškarci, koje Mosuo žena poželi, noću dolaze u njenu kuću, provedu noć s njom, a iz kuće mora otići pre nego što svane. Ukoliko žena ne želi vezu sa svojim dotadašnjim ljubavnikom, ona simbolično stavlja muške cipele ispred svojih vrata, dajući mu do znanja da je njegovo mesto zauzeto. Ako se iz jedne ovakve veze rodi dete, to dete odgaja majčina rodbina i dete dobija majčino prezime.
Inače, u prošlosti Mosuo pleme je bilo prilično izolovano i skoro da nije imalo kontakta sa spoljašnjim svetom. Međutim, poslednjih godina njihovo mesto je postalo poznata turistička destinacija i oni se polako otvaraju prema svetu. Štaviše, pokazali su se kao izuzetno gostoljubivi.
Iako mnogi smatraju da je pleme Mosuo poslednji matrijarhat na svetu, činjenica je da njihovu zajednicu ne možete porediti sa ostatkom sveta jer su dugo bili izolovani, a samim tim ne mogu se ni upoređivati sa vrednostima zapadnog sveta. Naime, dok je žena glava kuće i sva imovina njena, činjenica je da one danas nisu toliko uključene u aktivno donošenje odluka, već je to, ipak, prepušteno muškarcima.
Zapravo, u ovom plemenu muškarci nemaju nekih posebnih odgovornosti: dakle, nemaju posao, odmaraju ceo dan, a sve kako bi bili odmorni za noćne posete svojim ženama. Generalno, njihova jedina uloga jeste uzgajanje stoke i ribolov.
Inače, ono što je bitno naglasiti za ovo pleme jeste da se žene iz plemena ne udaju, tj. kod njih ne postoji nikakva klasična ceremonija stupanja u brak. Zapravo, u njihovoj kulturi i tradiciji imati samo jednog partnera predstavlja nepoštovanje svojih predaka, niti se smatra podobnim. Upravo zato u njihovom jeziku ne postoji reč za oca ili muža.
Inače, muškarci nemaju svoju imovinu i do kraja života žive u majčinoj kući. Svako veče oni odlaze kod žene koja ih pozove, tu ostaju celu noć, a pre zore se vraćaju u majčinu kuću.
Za razliku od ostatka Kine gde su ženska deca uglavnom neželjena, ovde je poželjno dobiti upravo kćerku jer su one te koje više cene od muškaraca. Prema pravilima plemena, devojčice ne smeju nositi suknju sve do 13. godine, kada se zvanično "uvode u društvo", i tada od majke dobijaju zasebnu sobu u koju dovode svoje ljubavnike.
Zanimljivo je da žena nikada neće pričati o svojim intimnim stvarima u prisustvu muškarca jer je intima rezervisana isključivo i samo za žene.
Takođe, kada žene iz plemena žele da pokažu nekom muškarcu da im je interesantan, ona će mu ostaviti otvorena vrata da bi je noću posetio.
nezavisne
