Da fetus štiti zdravlje svoje majke potvrđuje i nevjerovatna priča Bosanke Melise iz Goražda.
Melisa Sijerčić Rahman kojoj je njen, tada još nerođeni sin, u šestom mesecu trudnoće, nakon pet godina tišine vratio sluh, ispričala je svoju neverovatnu životnu priču za Tuzlanski.ba.
Pet godina tišine- Rođena sam kao sasvim zdrava beba, odrastajući u zdravu mladu ženu, međutim, u 25. godini života izgubila sam sluh zbog leka "Gentamicina" (od tada upozoravam sve ljude kao "pokvarena ploča" kada neko spomene taj lek, jer sa njim treba biti vrlo oprezan!). Kao dete imala sam imala česte upale bubrega, a s vremenom je sve prešlo u hronično stanje koje sam lečila.
Deset godina radim kao medicinska sestra i jedno jutro nakon noćne smene sam legla da malo odspavam i do kraja dana, nakon buđenja, sve je postalo drugačije, tiše… Isti dan sam upućena za Sarajevo na ORL kliniku. Upoznajem doktorku Zehru Sarajlić koja će naredne godine postati jako bitna osoba u mom životu. Celi tim lekara se borio da prvo pokušaju da mi spasu sluh, ali bezuspešno. Nakon nekoliko meseci sam konačno počela da prihvatam da je to to – "Melisa, gluva si".
Naučila sam da se sporazumevam sa ljudima, i polako sam se vraćala svakodnevnici. Izlazila sam, radila sve kao i pre. Porodica je naučila da nema efekta zvati me imenom kao pre, već da je sada dovoljno da lupnu nogom o pod i ja bih osetila vibracije. Kupovali su se laseri i još mnogo nekih olakšavajući sitnica.
S obzirom na to da sam bila mlada, dr. Sarajlić koja me je lečila predložila je operaciju i da na taj način probam da vratim sluh koliko toliko. Odmah sam prihvatila! Iako sam u tom periodu upoznala mnogo gluvih osoba koje su bile protiv ugradnje kohlearnog implanta, ja sam se ipak odlučila da to uradim jer sam želela da se vratim na posao.
Operacija je uspešno urađena. Za one koji ne znaju sta je CI da pojasnim: kohlearni implant ili CI je laički rečeno veštačko uho.
Zvuk pomoću CI nije prirodan, više je kao da govore roboti (smeh). Uglavnom, vratila sam se na posao i polako su se stvari vraćale na staro stanje u mom životu… Nakon operacije, posle izvesnog vremena upoznala sam supruga koji je bez problema prihvatio moj hendikep - to je prava reč koju bih upotrijebila jer je i bio hendikep.
Nakon nekoliko meseci braka saznali smo najljepšu moguću vest, da ćemo postati roditelji i ubrzo se dešava moje čudo!
Naime, jedan dan u šestom mesecu trudnoće dok sam sipala prvu jutarnju kafu čula sam zvuk rušenja. Komšija je rušio zid kuće. Tek nakon sat-dva sam primetila da na stolu stoji kohlear. Nisam ga to jutro stavila, a čula sam TV kako radi! Eh to vam već nikako, ali nikako ne mogu objasniti, niti dočarati taj momenat i šta sam u tom trenutku osećala.
Nesvakidašnje čudoSreća… Odmah sam taj dan otišla na kliniku kod dr. Sarajlić. Obavila sam mnogo snimanja, nalaza i pretraga i tada mi je doktorica rekla da se duboko u sebi nadala nečemu ovakvom jer je bilo slučajeva sličnih u svetu, da zahvaljujući zapravo mojoj trudnoći i biću koje sam nosila ispod srca meni se sluh vratio.
Moje nerođeno dete me je izlečilo! Vratio mi se sluh! Da skratim priču…
Moj Gospodar mi je podario iskušenje i podario i olakšanje preko mog malenog dečaka. Danas čujem normalno, kao i vi, drage mame, nema više robota i želim da vam kažem da svaka od nas treba i mora, najčvršće da veruje da je sve u životu moguće.
Danas sa 33 godine, (više od tri godine nakon mog "čuda") i dalje radim kao medicinska sestra. Trenutno sam na trudničkom jer "stiže" nam za koji dan drugi sin. I danas živim sa svojom porodicom u Goraždu, gde sam provela čitav svoj život.
Nakon svega mogu da kažem da zaista u svemu lošem što nam se desi uvek ima i nešto dobro, i da samo onda kada čvrsto verujemo u to, dobrom ćemo i svedočiti na kraju.
