Teško bolesna i slabo pokretna, operisana, B.M. je u 67. godini odlučila da okrene novo poglavlje u svom životu.
Spremna na izazove, borbu ona staloženo govori, njen cilj je da provede makar mesec dana, pet minuta sama i svoja. Bez muža koji je godinama zlostavljao i maltretirao. Zbog koga je završila bez ičega, u Sigurnoj kući u Beogradu.
Mlada se udala, brzo se odlučila na brak. A kajala se prethodnih 40 godina. Kaže i da od 1994. živi u braku, ali bez dodira voljenog. Bez nežnosti i razumevanja.
"Izudarao me je toliko da sam jedva pobegla. Otišla sam bez dece, iznajmila stan blizu sestre i tamo sam se oporavljala dva meseca. Išla sam svaki dan na posao, sastajala se sa decom u gradu, oni su tada išli u srednju školu. Na kraju, ne znam ni ja zašto sam pristala da se vidim s njim. Obećao je da me neće taći kao ženu ako se vratim. Vratila sam se i on je zaista održao obećanje. Od tada smo muž i žena bez ijednog dodira", priča, a već sluti nevericu jer je teško poverovati da je takav život moguć i izvodljiv.
Ova zrela žena, na prvi pogled hladna, staloženo objašnjava i da ceo život bila posvećena deci, sinu i ćerki koja već godinama živi u Holandiji.
Mnogo je radila, napredovala od čistačice do sekretarice, kućila prvo njihov mali stan, pa sređivala potkrovlje za sina.....Sve vreme njen suprug je bio u penziji. Onoj "invalidskoj". I sve vreme je trajalo maltretiranje. Bio je bolesno ljubomoran i opsednut svojom ženom. Zbog toga je bio u stanju da preti, bije, lomi, baca....
"Uvek me je pratio na posao i dočekivao. U mom životu nije bilo nikakve slobode. Mogla sam sve ali samo sa njim. A zašto? Ne znam ni sama zašto sam trpela. Mislila sam da to tako treba", kaže uz uzdah.
Kada je zbog ćerke od koje je deceniju razdvojena odlučila da otvori nalog na Fejsbuku počeo je pakao. I trajao je sve do kraja 2016. godine.
Bilo je hladno predveče, muž se vratio od "prijatelja" koji su mu objašnjavali da je njegova žena nevernica, da sigurno ima nekog, jer šta će "ženi u tim godinama Fejsbuk".
Popio je skoro litar rakije i započeo razgovor.
Dohvatio je štap kojim je udarao po glavi. Pošto je dijabetičar, u trenutku mu je pozlilo i batine su prestale. Stigla je i policija, a B. M. je završila u Sigurnoj kući.
Sada se bori za sebe, svoj život i svoju ćerku.
"Sin je stao n aočevu stranu i on mu je svedok tužbe. Mužu bih i oprostila. Sinu nikada. Sve sam ulagala u njega, on je sve dobio, ćerka ništa. Sama je u inostranstvu, ali boriću se za svoja prava. Želim da podelim imovinu da kupim neku garsonjeru, da poživim, nebitno koliko. Ali, da ona ima svoje lično sklonište ako joj ikada zatreba".
(Kurir.rs/superžena.b92, M. Vlaisavljević)
