Imala je 27 godina kada je 2004. došla u Beograd sa mužem i četvorogodišnjim sinom Martinom. Iz rodnog Lebana kraj Leskovca donela je južnjačku lepotu, mladost, optimizam, želju za boljim životom i - naglasak.
Gaga stanuje na Medakoviću III, u iznajmljenom stanu novoizgrađene zgrade, sa drugim mužem i Martinom. Završila je Srednju tekstilnu školu u Leskovcu, ali njena generacija nije početkom dvehiljadite imala šanse da se zaposli u „srpskom Mančesteru“. Lošom privatizacijom zatvorene su fabrike tekstila.
- Sve je zaraslo u travu - priseća se Gaga. - Baš kad sam ja stasala, za moju struku posla nije bilo. Htela sam u inostranstvo, muž je želeo da dođemo u Beograd. I tako - dođosmo.
Posle 14 godina koliko živi u glavnom gradu, doživela je sve i svašta. Danas radi na Dušanovcu, u depandansu za brzu hranu kao prodavačica peciva.
TEŽAK PERIOD I UTOČIŠTA
Prvi posao u Beogradu našla je u piceriji, na ulazu u naselje Medaković, kao konobarica. Tu je provela deset godina.
- To mi je najlepši deo života. Stekla sam mnogo prijatelja. Gazda Raka je bio dobar prema meni, picerija mi je bila druga kuća. Ljudi su želeli da popiju prvu jutarnju kafu kod mene jer sam bila nasmejana i raspoložena. Popričaju sa mnom, žale mi se... Svi su se pitali kako imam živaca. A imam, nekako. Volim da saslušam i pomognem ako mogu.
Picerija je Gagi postala utočište kada se četiri godine kasnije razvela. Razvod nije bio lep, izašla je iz kuće s dve kese. Ipak, sigurnost posla bila joj je veliki adut da dobije starateljstvo nad sinom.
- E, to mi je bio najteži deo života. Sa bivšim suprugom preganjala sam se, pretio mi je, prijavljivala sam ga i policiji. Na kraju, valjda sam jedina žena u Srbiji koja je povukla zahtev za alimentaciju. Prvo, znala sam da nema para, a drugo - da bi me pustio na miru. I pustio me je. S Martinom se viđa redovno, nikad mu to nisam uskratila.
Upoznala je svog drugog muža Dalibora. On je bio kuvar. I on joj je bio velika podrška tokom razvoda. Zajedno su već osam godina, zajedno su i napustili piceriju kada je gazda poginuo, a novi vlasnici nisu uredno plaćali. Pokušali su sa malim ugostiteljskim biznisom, ali im nije najbolje išlo.
„LELE“ KOJE SVI VOLE
Posao u pekari, fast fudu, kako to zovu, podrazumeva rad u dve smene. Prva je od šest ujutru do tri po podne, a druga od tri po podne do pola jedanaest uveče. Gaga kaže da joj posao nije težak i da radi sa zadovoljstvom. Platu dobija svakog petog u mesecu. Često radi i kao barmen, uskoči kad treba.
- I ovde sam se lepo uklopila. Svi su dobri prema meni. Dok nisam došla, kažu da je bilo sumorno, a sa mnom su malo živnuli. Osmeh je moje najjače oružje! Stalno se smejemo kad koristim neke leskovačke izreke!
Naime, Gaga često uzvikuje „lele“, po kome je poznata. I gazda Raka u piceriji
dopuštao joj je da govori sve, osim da „leleče“.
VELIKI GRAD OSVAJA
Dragana Milosavljević mnogo voli Beograd. Prva godina joj je bila teška, posle, kaže, ništa nije moglo da je zaustavi.
- Nikada se ne bih vratila u Leskovac! U Beogradu bih želela da ostarim. Veliki grad... sviđa mi se to. Imam ovde više prijatelja nego u Leskovcu. Tamo mi je sve sumorno. Odem, ali osećam se kao stranac.
Raduje se oktobru, kada će Martin napuniti 18 godina.
- Dobar je, dete za primer. Školuje se za tekstilnog dizajnera. Završava treću godinu, ostaje mu još jedna.
Kada neko kupuje kod Gage, ne može da zna šta se sve krije iza tih krupnih, sjajnih crnih očiju. Ubavinja, rekli bi u njenom kraju, a ostalo...
- Imala sam ja šanse u životu da sebi olakšam... Razumete na šta mislim. Ali nisam mogla. Kao da volim da se borim! Sviđa mi se borba, uvek će biti borba. Boriš se čim se rodiš. Da sam živela u vreme Jovanke Orleanke, bacila bih je u senku!
Piše Ljiljana Jorgovanović
Foto Vladimir Šporčić
