Kod svakog kulena ocenjuje se spoljašnji izgled, zatim izgled i sastav preseka, boja i stabilnost boje, zatim konzistencija i sočnost, a na kraju miris i ukus.
Na nedavno održanoj 19. Sremskoj kulenijadi ljubitelje kulena i mnogih drugih tradicionalnih proizvoda vrućine nisu omele u poseti parku u samom centru, gde se okupilo nekoliko hiljada turista iz čitave Vojvodine i Beograda povodom ovog događaja.
"Ocenjujemo nekoliko najvažnijih svojstava kulena: spoljašnji izgled, izgled i sastav preseka, boju i stabilnost boje, konzistenciju i sočnost i na kraju miris i ukus kulena. Svako svojstvo se ocenjuje ocenama od 1 do 5. Zatim se te ocene umnožavaju koeficijentom važnosti. Recimo, koeficijent važnosti za spoljašnji izgled je 1. Za ukus i miris je 5. Pa ako dobije ocenu 4, dobiće ukupno 20 bodova. Ako je neki uzorak kulena dobio sve petice, kada se sve sabere on je dobio 100 poena. Zbir koeficijenata važnosti iznosi 20. Kada tih 100 podelimo sa 20 dobijemo 5. To je maksimalna ocena koju može dobiti", objasnio je iz komisije ustaljenu proceduru ocenjivanja kulena profesor beogradskog univerziteta u penziji Ilija Vuković.
Kuleni su ocenjivani u dve kategorije, a to su tradicionalni sremski kulen u slepom crevu svinja ili kati i kulen u uzanom omotaču, koji može biti prirodni ili veštački omotač proizveden od prirodnih sirovina (kolagensko crevo).
U Srbiji su tri kulena zaštićena oznakom geografskog porekla:
1. Domaći sremski kulen
2. Petrovska kolbasa, koja se proizvodi u Bačkom Petrovcu (kolokvijalno Slovački kulen)
3. Lemeški kulen, koji se proizvodi u Svetozaru Miletiću
Sva ova tri kulena su zaštićena kod Zavoda za intelektualnu svojinu - njihov kvalitet, način proizvodnje kao i osobine proizvoda. Na pitanje kako brendirati kulen, Vuković odgovara:
"Proizvođači bi morali da sertifikuju svoj proizvod. Da nađu sertifikacionu kuću koja će ispratiti njihov proces proizvodnje. Ona bi trebalo da utvrdi da li je proces proizvodnje i kvalitet kulena u skladu sa onim što je napisano u elaboratu o zaštiti geoporekla. Elaborat je jeftiniji deo. Udruženja uz pomoć institucije napišu elaborat. Svaki proizvođač bi trebalo da postupi u skladu sa Pravilnikom za proizvodnju tradicionalnih proizvoda, koji je stupio na snagu krajem prošle godine. Sertifikacija je skuplji deo, ali ne neophodna da bi se proizvodnja zaštitila".
Titulu apsolutnog pobednika na 19. Sremskoj kulenijadi ponela je porodica Lemaić iz Šida. Pobedili su u u obe kategorije - kulen u veštačkom i prirodnom omotaču, kao i prošle godine.
(Kurir.rs/Agroklub.rs/Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
