Danas više nije atrakcija videti žene u uniformi, one ravnopravno konkurišu i za Vojnu gimnaziju i za Vojnu akademiju. Nijedan posao nije lak, pa ni rad u vojsci
U redovima Vojske Srbije ima oko deset odsto žena. Jedna od njih je i Katarina Štrbac. Međutim, njeno ime je već upisano u istoriji Vojske Srbije, jer je o reč o ženi koja je prva dobila čin pukovnika. Put koji je prešla da bi do toga stigla nije bio nimalo lak, ali ona je ponosna na svaki trenutak koji provede u uniformi. U Vojsci je od 1989. godine, učesnik je dva rata, a danas se nalazi na mestu direktora Direkcije za evropske integracije i upravljanje projektima u Ministarstvu odbrane, a ujedno je i savetnica ministra odbrane za rodnu ravnopravnost.
- Svoju uniformu i čin nosim s ponosom bez obzira na sve tegobe koje su postojale tokom karijere - kaže Katarina na početku našeg razgovora.
Vojni poziv je oduvek važio kao nešto što privlači uglavnom muškarce. Vi i vaše koleginice, međutim, uspešno rušite taj mit. Koliko je danas teško biti žena u vojsci?
- U odnosu na period kada sam počela da radim, danas postoji niz zakonskih rešenja koja treba da spreče bilo koju vrstu diskriminacije i nasilja nad ženama. Prava žena u vojsci su u proteklim godinama znatno poboljšana i uvođenjem niza mehanizama, uključujući i mogućnost školovanja u Vojnoj gimnaziji i na Vojnoj akademiji, zatim uvođenjem institucije savetnika ministra za rodnu ravnopravnost i osoba od poverenja. Osim toga, u jedinicama Vojske Srbije se sprovodi i obuka o pitanjima koja se tiču ravnopravnosti žena. Imajući na umu navedeno, danas je mnogo povoljnije raditi u vojsci nego što je to bio slučaj kada sam počinjala vojnu karijeru. Inače, kao imenovana savetnica ministra za rodnu ravnopravnost, smatram da možemo još mnogo toga da uradimo na tom polju.
Koliko muške kolege imaju razumevanja za "slabiji" pol?
- Ne vidim razlog za potrebu razumevanja slabijeg pola, svaka žena koja se opredelila za vojnički poziv mora da ispunjava i psihičke i fizičke uslove za radno mesto. Ukoliko ih ne ispuni, neće biti primljena, kao ni muškarci koji konkurišu. Moj stav je da u vojsci postoje vojnici, podoficiri i oficiri, a kog su pola, nije pitanje o kome treba da se raspravlja i koje je bitno. Ravnopravnost upravo podrazumeva jednake šanse za sve, bez obzira na pol. Verujem da postoje i muškarci koji ne mogu da ispune sve uslove za određena radna mesta, te u tom smislu ne mislim da treba da se zaposli neko ko ne ispunjava uslove bez obzira na pol.
Šta vam najteže pada? - U ovim godinama i na položaju na kome se nalazim više mi ništa ne pada teško. Šalim se, naravno. Teškim radom i školovanjem sam se izborila za položaj na kome se nalazim, ali nije mi prijatno kada vidim i čujem pojedine komentare na temu žena u uniformi. To se odnosi i na žene u vojsci, ali i na žene u policiji. Umesto da kao država budemo ponosni na napredak koji smo postigli u vezi sa položajem žena u sektoru bezbednosti, i dalje postoji neka vrsta nepoverenja.
U čemu se razlikuje vojska nekad, kada ste vi stupili u njene redove, i vojska danas? - U periodu kada sam započinjala vojnu karijeru, bezbednosne okolnosti su bile izuzetno složene. Period Hladnog rata je bio na vrhuncu, tadašnja SFRJ je bila između dva suprotstavljena bloka, vojska je bila brojčano mnogo veća nego danas, broj žena oficira je bio na nivou statističke greške, žene su uglavnom obavljale administrativne zadatke. Tadašnja vojska je bila opterećena nacionalnim problemima, unutrašnjim i spoljnim političkim pitanjima i nije se mnogo obraćala pažnja na ravnopravnost žena i muškaraca. Verujem da je danas situacija mnogo bolja u odnosu na taj period. U prilog tome govori i činjenica da je mnogo više žena u uniformi nego što je bio slučaj tada.
Koje trenutke, kao pripadnik VS, nikada nećete zaboraviti? - Bilo je mnogo i lepih i ružnih trenutaka tokom karijere, ali početak rata 1991. svakako je jedan od najtežih trenutaka u mojoj karijeri, kao i bombardovanje 1999. Briga za porodicu mi je bila na prvom mestu, naročito tokom bombardovanja, kada mi je dete bilo malo. Trudim se da ne razmišljam mnogo o ružnim trenucima u mojoj karijeri, iako smatram da takve trenutke niko nije zaslužio, pa ni ja.
Koliko se privatno, kada skinete uniformu, razlikujete od "običnih žena"? - Ne razlikujem se od njih (smeh)... Niti mislim da treba da se razlikujem, svaka žena je uradila kako je mislila da je najbolje za nju, pa tako i ja. Moji profesionalni uspesi nisu presudni u mom svakodnevnom životu, niti treba da budu.
Da li i privatno kod vas važi "vojnička disciplina"? - S obzirom na genetski kod koji nosim, od mene se i ne očekuje da budem nedisciplinovana, ali bez obzira na zahteve radnog mesta i uniformu koju nosim svakodnevno, ne želim da mešam službeni i privatni život. Mada, najbolji odgovor na to pitanje bi verovatno trebalo da daju moja porodica i prijatelji. Nadam se da u vaspitanju svog deteta nisam sprovodila vojničku disciplinu, iako mislim da decu treba vaspitavati i učiti pravim vrednostima, što je danas veoma teško.
Kakav biste savet dali mladim devojkama koje razmišljaju o tome da pristupe vojsci, a kojima ste i vi, na neki način, utrli put? - Danas više nije atrakcija videti žene u uniformi, one ravnopravno konkurišu i za Vojnu gimnaziju i za Vojnu akademiju. Osim neophodne ljubavi za posao koji žele da rade, potrebno je da budu spremne na izuzetno velike psihofizičke napore koji ih čekaju. Ni jedan posao nije lak, pa ni rad u vojsci. Možda je čak i teži ako se uzmu u obzir specifičnosti vojne profesije i izazovi koji su pred njima. Želim im da budu uporne, da se obrazuju, da budu spremne na sve teškoće rada u specifičnoj sredini kao što je vojska i, na kraju, da nastave da se bore za svoja profesionalna i lična prava. Nijedna žena nije zaslužila da bude manje cenjena i vrednovana samo zato što je žena.
Misije širom sveta Ponosni na mirovnjake Pripadnice Vojske idu i u mirovne misije širom sveta, koje nekad znaju da budu i rizične... - Posebno treba da budemo ponosni na učešće žena u multinacionalnim operacijama izvan granica Srbije. Žene koje učestvuju u multinacionalnim operacijama su uglavnom vojni službenici, zaposlene u Vojsci Srbije, ali u narednom periodu očekujemo upućivanje i civilnih eksperata u civilne misije širom sveta. Naša zemlja ima veliki broj žena eksperata za mnoge oblasti i sigurna sam da će jedan broj tih žena biti upućen na značajne međunarodne zadatke.
(Boban Karović, Foto: Shutterstock)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
