Mnoga odrasla deca roditelja alkoholičara imaju osećaj kao da nisu nikada ni imali detinjstvo.
Ne sećaju se bezbrižnosti i sigurnosti. Deca u takvim porodicama obično svoje detinjstvo opisuju kao zbunjujuće, nepredvidivo, haotično i bojažljivo. Mlađa djeca os ećaju da nešto nije uredu, ali oni ne znaju da je njihova porodica drugačija od drugih jer oni jedino takvu porodicu znaju. Oni misle da se svačija mama onesvešćuje na kauču posle večere. Oni misle da se svi sakrivaju ispod pokrivača kada tata dođe kući vičući.
Šta je to normalno detinjstvo?
Istina je da niko nema savršeno detinjstvo. Sve porodice prolaze kroz dobra i loša vremena i na neki način su disfunkcionalne, ali mogu se utvrditi neke porodične dinamike koje su zdravije od drugih. U zdravim porodicama deca obično osećaju sigurnost i mir, uživaju u igrama, kreativnom radu i istraživanju, pod nadzorom su, izvršavaju zadatke koji su u skladu s njihovim uzrastom, od njih se ne očekuje da skrivaju mračne porodične tajne, ne ustručavaju se od pozivanja prijatelja k sebi, nisu izložena psihičkom, fizičkom ili seksualnom zlostavljanju, dozvoljeno im je da imaju i izražavaju osećanja i mišljenja...
Deca roditelja alkoholičara često nemaju priliku biti jednostavno deca. Oni su opterećeni odgovornostima, brigama i sramotom već od ranog doba svog života. Oni ne pozivaju prijatelje, jer to nije dozvoljeno, srame se, ili je njihov dom jednostavno nepredvidivo mesto. Oni moraju preuzeti odgovornosti odraslih onda kada njihovi roditelji nisu u stanju to uraditi – brinuti se za braću i sestre, kuvati, plaćati račune, pobrinuti se da se roditelji na vreme probude za posao.
U alkoholičarskim porodicama obično nema pravila ili pravila nisu dovoljno oštra. Dosledna pravila donose strukturu i sigurnost, uče decu tome šta se očekuje od njih i pomažu im da regulišu svoje ponašanje sami i ponašaju se u skladu s društveno prihvaćenim načinima. Kada su roditelji alkoholičari previše ometeni da bi primetili šta njihovo dete radi, na neki način eca osjećaju kao da ih to i ne interesuje. Ponekad se djeca u porodicama alkoholičara ne osećaju voljeno. Kad se deci ne pruža pozitivna pažnja ili ohrabrenje oni se osećaju oštećeno i misle da ne zaslužuju ljubav. Deca veruju da su oni uradili nešto zbog čega ih roditelji ne vole ili nešto zbog čega su mama ili tata počeli da piju alkohol. Oni fantaziraju o tome kako bi ih roditelji voleli kad bi oni bili savršeni. U stvarnosti, naravno, to što njihovi roditelji piju alkohol nije ni na koji način uzrokovano ponašanjem deteta.
Ako se osećate kao da niste imali detinjstvo zbog alkoholizma svojih roditelja, niste sami. Mnoga deca alkoholičara osećaju dubok i trajan uticaj roditelja alkoholičara. Drugi smatraju da na njih nije ni na koji način uticalo to što su imali roditelja alkoholičara. Kod nekih i jeste tako, ali kod drugih se desi to da tek kad odrastu ili sami postanu roditelji primete efekte odrastanja u alkoholičarskoj porodici. Neki od tih efekata mogu biti anksioznost i bojažljivost, očekivanje savršenosti i kritičko razmišljanje o sebi i drugima, poteškoće sa opuštanjem i zabavljanjem, preterana odgovornost, poteškoće s poverenjem i uspostavljanjem intimnih veza, strah od roditeljstva i poteškoće prilikom postavljanja pravila i određivanja posledica za decu.
Kurir.rs/Novi.ba, Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
