Marija Mehija (45) iz Floride, je osnivač jednog od najvećih foruma za podršku ljudima obolelim od HIV i AIDS. Forum za obolele je pokrenula nakon godina borbe s HIV virusom.
Mnogi njeni prijatelji počinili su samoubistvo zbog ove bolesti, a Marija se nada da će inspirisati druge da prigrle život i nadu. Ipak, 30 godina nakon dijagnoze, Marija Mehija je još tu, puna života. Njoj je bolest dijagnostifikovana 1991. godine, a veruje da ju je dobila tri godine ranije od dečka, vođe ulične bande, s kojim je bila u vezi i jedinog dečka s kojim je imala polne odnose.
"Otkrila sam nedelju dana nakon svog osamnaestog rođendana. Već onda, kad sam otkrila da sam bolesna, HIV je bio smrtna presuda i osećala sam se jako usamljeno", izjavila je Mehija. Za Marijinu bolest su znali samo majka i mlađi brat. Savetovali su joj da ne govori o svojoj bolesti kako je ne bi izopštili iz društva. Tada je bilo jako teško pronaći nekoga ko se borio s HIV poput nje, što je samo pogoršalo njen osećaj usamljenosti. Bilo je jako teško pronaći grupe ili organizacije koje bi joj pomogle. Zbog toga Marija godinama ćutala, ali onda je odlučila da progovori i uskoro je postala glas zajednice obolelih od HIV dodavši svom imenu HIV.
"Bila sam usamljena u svojoj borbi. Bilo mi je jako teško. Onda je mama odlučila mene i brata da preseli natrag u Kolumbiju, gde sam odlučila da ostanem do svoje smrti i brinem se za baku i dedu", priseća se Marija. Za vreme boravka u Kolumbiji Marija je primala lek za HIV koji je preko zdravstvenog osiguranja bio dostupan. Slobodno vreme je provodila u medicinskoj biblioteci čitajući i učeći sve dostupne materijale o HIV i AIDS.
Nakon deset godina vratila se u SAD gde je dobila novi tretman, a nakon samo par nedelja doktori su proglasili HIV neuočljivim, što je bilo najbolje čemu se mogla nadati. To nije značilo da je izlečena, ali je značilo da je stanje stabilizovano.
"Samo prošle godine mi je umrlo 30 prijatelja. Kad toliko dugo živite s HIV može vas mučiti krivica koju osećaju ljudi koji prežive, anksioznost, kao i posttraumatski stresni poremećaj. Često se taj osećaj poredi s onim od ljudi koji su preživeli rat u kom su ostali bez najbližih", objašnjava Marija.
"U današnje doba samo zato što imaš dijagnostifikovan HIV, ne znači da je tvoj život gotov. Možeš živeti, raditi, napredovati, oženiti se... Trudim se da živim svoj život najbolje što mogu. Verujem u život, da imamo izbora. Možeš leći u krevet i umreti ili možeš da se boriš, a svaki put kad ponovo izabereš borbu, tako se boriš za sebe i za druge", zaključuje Maria.
Kurir.rs, Foto: Printscreen/Youtube
NE PROPUSTITE
