Doneli ste odluku da dete krene u vrtić, pronašli onaj koji vam najviše odgovara da ga odvedete i dovedete i ostalo je samo da sa detetom i sobom raščistite kakve će promene da se dogode u vašim životima. Svi ukućani treba da budu saglasni. Nije lako ni roditeljima ni deci da se razdvajaju jedni od drugih makar ni na pola dana. Iako uglavnom zaposlene majke koriste usluge vrtića, sve se više žena koje ne rade odlučuje da dete što pre uključe u zajednicu da bi lakše podnelo polazak u školu. Zato se pripremite. Dete mora da zna šta ga očekuje.
Budite pošteni Nije ni ljudski ni roditeljski pametno da do poslednjeg trenutka mališan ne zna da će ubuduće jedan deo dana provoditi u novoj sredini, sa novim ljudima i nepoznatom decom. Svakodnevno mu pričajte o lepim stvarima koje ga tamo očekuju, drugarima sa kojima će se igrati, pričama koje će čuti i objasnite mu da sada i ono "ide na posao", kao tata i mama. Šetajte pored vrtića i pokazujte mu pesak, klackalice, tobogan. Ne preterujte, govorite mu dozirano, ali neprekidno. Deca znaju emocije svojih roditelja bolje nego što mislimo. Ne lažite ga da će u vrtiću biti "samo malo", već mu objasnite da ćete po njega dolaziti posle ručka ili posle spavanja, kada su deca često razdražljiva.
Probajte ritam vrtića Pre nego što dete odvedete prvi dan, postarajte se da pre toga upoznate vaspitačicu sa detetom. Od nje ćete saznati kakav je ritam određenog vrtića, kada je vreme za jelo, spavanje i igru. Raspitajte se šta se očekuje od deteta i šta je poželjno da ume samo da uradi. Probajte da kod kuće dete navikavate na pravila time što ćete ga hraniti i slati na spavanje u ono vreme koje ga očekuje u vrtiću. Što više uspete, tim bolje po dete. Vežbajte sa njim da se samo obuče, vezuje pertle i brine o svojim stvarima. U nečemu ćete uspeti, u nečemu nećete. Bitno je da se dete navikava makar na najsitnije obaveze. To će mu pomoći da stiče prvi stepen samostalnosti.
Ne plačite Čuli ste od drugih da je polazak u vrtić često propraćen dečjim suzama i odbijanjem da se odvoji od roditelja. To čeka i vas. Ako i ne plače dok ga ujutru spremate, zaplakaće kad ga ostavljate vaspitačici i odlazite. Dete sme da zaplače, ali vi ne! Iako očekuje da ga uzmete u ruke i odmah odvedete kući, ne dozvolite da mališani vide koliko je i vama teško. Budite nasmejani, odlučni, recite mu vreme kada dolazite po njega, poljubite ga i idite bez mahanja, slanja poljubaca i okretanja. Ako je dete vezano za majku, vaše emocije će biti na velikom ispitu, koji morate da položite. Ukoliko niste u stanju da se kontrolišete, i vaspitačici će biti teško da dete umiri, što će adaptaciju učiniti težom.
Korak po korak Polazak u vrtić ne znači da će mališan na početku da provodi tamo čitav dan i da ste pregurali vrtić čim ste izašli na vrata. Adaptacija mora da bude postepena. Ostavite dete najpre pola sata, sledećeg dana sat i dan za danom produžavajte njegov boravak do željenog. Neka sa sobom ponese omiljenu igračku koja će ga podsećati na kuću. Današnji vrtići dozvoljavaju roditeljima da izvesno vreme početnog perioda provode sa svojim detetom, iskoristite to razumno. Pomenite vaspitačici neku detetovu naviku, šta voli, a šta ne, kakvog je karaktera i temperamenta i način na koji vi uspevate da sa njim izađete na kraj. Uvek dolazite po dete na vreme, nemojte da kasnite. Ne samo da mu tako ulivate osećaj sigurnosti već i osećaj za red.
Budite uporni Mnoga deca će pronaći bezbroj načina da izvrdaju odlazak u vrtić. Osim plača, bacanja po podu i vrištanja, lagaće vas da ih boli stomak, glava, bilo šta što može da ih ostavi kod kuće. Prepoznajte prave i lažne simptome i ne nasedajte odmah na njihove reči. Ako postoji baka i deka servis, nemojte ih odmah zvati u pomoć. Naravno da u vrtić nećete voditi bolesno dete, ostaćete sa njim, ali ga ne učite da se izvlači - nastaviće tako i u školi. U znak protesta deca često u vrtiću odbijaju da jedu, spavaju i igraju se sa drugom decom. Iako kod kuće to ne rade, upiške se u gaćice. Noću se često bude plačući. Shvatite to kao period adaptacije, koji je kod svakog deteta individualan. Praksa govori da se za tri nedelje do dva meseca navikne na vrtić, zavoli vaspitačicu i drugove, pa mu se često i ne ide kući. Retki su slučajevi da ne može nikako da se prilagodi.
Prepoznajte korist vrtića Malo je roditelja koji odlazak deteta u vrtić ne dožive kao stres. Imaju osećaj krivice i tuge, plaše se zaraza i bolesti koje će dete doneti, čime utiču i na svoje potomstvo da se u život ulazi sa strahom. Neka ovaj prvi korak odvajanja prihvate sa zdravim razumom. Dete ne može da raste pod staklenim zvonom i bude prezaštićeno. Nije dobro po njega. U vrtiću će naučiti da deli igračke, slatkiše, pažnju. Naučiće da voli, bude voljeno i da se bori za ljubav. Zavoleće i drugačije od sebe, drugi pol, druge rase. Biće strpljivije, shvatiće da postoje i drugi, da svet ne čine samo njegova porodica i drugovi iz kraja. Svašta lepog će da nauči, od ponašanja do slobode da pokaže svoje sposobnosti. Nagradite ga za taj trud svojom beskrajnom ljubavlju kad dođe kući. Izgrlite ga, izljubite, izmazite, obradujte kakvom igračkicom i tražite da vam opiše dan u vrtiću. Ništa nije preče od toga, jer vaše dete je krenulo u svet, makar na kilometar od vas.
NE PROPUSTITE
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Shutterstock)
