Došao je i taj dan da vaše dete krene u školu. Naučite ga da savlada put do tamo i nazad, stvorite mu radni kutak, naučite ga odvajanju od kuće, vezivanju pertli i još neke bitne stvari
Vaše dete ima sedam, a vi, recimo, oko tridesetak godina. Teško da se sećate Branka Ćopića, koji je u knjizi "Glava u klancu, noge na vrancu" opisao nekadašnje đačko doba, kada je njegov stric Iketa na putu do škole skinuo gaće napravljene od konoplje jer ih je prvi put obukao. Žuljale su ga. Niko ga u to davno vreme nije pripremio za ono što ga čeka.
Ako niste ranije, letnje mesece trebalo je da iskoristite za usađivanje detetu ljubavi prema školi. Shvatite da je loše kada se dete budi sa stresom da ga čeka odlazak tamo. Polako pomerajte vreme ustajanja kako bi se naviklo na prepodnevnu nastavu. Uvek potencirajte da je škola lepo mesto, gde će se družiti sa vršnjacima, ali i naučiti divne stvari. Pričajte svoja iskustva i nikada ne govorite kako ste se mučili. Učenje je samo po sebi vredna i korisna delatnost za ceo život, pa počnite od svoje ljubavi prema učiteljici ili učitelju.
NE ZASTRAŠUJTE Najgora usluga vašem mališanu je da ga plašite školom. Izbegavajte pretnje poput "videćeš ti kad dođeš kod učiteljice" ili "tamo će te dovesti u red"... Zaboravite na to, jer ova ustanova nije mesto kakvo je nekada bilo. Nema više stajanja u ćošku, magareće klupe i packi. Škola jeste i vaspitna ustanova, ali na drugačijem nivou nego što je kućno vaspitanje. Prvaci se danas ne vaspitavaju strahom, već poštovanjem i učitelja i drugova.
PRAĆENJE DO ŠKOLE Savladajte put od kuće do škole. Ukoliko ona nije predaleko, pa dete morate da vodite gradskim prevozom ili autom, prošetajte do tamo i nazad kako bi prvak naučio put. S vremena na vreme menjajte putanju da bi znao da do škole ima više puteva. Ako imate sreće, u blizini će stanovati još neki prvak sa kojim će ići skupa. Na vama je da odlučite kada je dete sposobno da u školu ide samo i kakav je saobraćaj u delu mesta gde živite. Najbolje je da ga u početku pratite i vidite kako se ponaša na ulici. Do tada već treba da zna kako se prelazi ulica i da prepozna znakove na semaforu.
PRIPREMITE PROSTOR ZA RAD Nije važno imate li mali ili veliki stan - dete mora da ima svoj radni kutak. Na najvidljivije mesto stavite raspored časova i čitajte mu predmete za sutrašnji dan ukoliko ne zna da čita. Ukrasite to mesto njegovim fotografijama ili omiljenim likovima iz sveta bajki ili crtaća, ali ne preterujte, da mu ne biste odvlačili pažnju. Navikavajte ga na njegov radni sto time što ćete mu tu staviti sveske, olovke i bojice. Neka ih tamo razgleda, a vi mu dajte da za novim stolom nešto crta i radi. Složite i razvrstajte udžbenike i na svakom napišite ime deteta i razred.
NAUČITE GA ODVAJANJU Polazak u školu često prolazi u suzama jer je dete veliki deo dana odvojeno od svoje stare sredine i onih koje najviše voli. Nije retka situacija da se na prvim časovima rasplaču i pitaju: "Gde mi je mama?" Često bi i da pobegnu sa časa i otrče kući. Morate da ga uverite da je, dok je tamo, sve u najboljem redu. Uporedite njegov odlazak u školu sa vašim odlaskom na posao kako bi steklo utisak da radi korisnu stvar, baš kao i vi. I da je rad - neminovnost.
ŠKOLSKI BONTON Dete prosto mora da zna kako se nastavniku uvek govori "vi", kao i svima starijima u školi, od portira do čistačice. Upozorite ga da u školi postoje pravila ponašanja - nema vike, dreke, histerije. "Slušaj učiteljicu!" jedna je od rečenica koju neprekidno treba da mu provlačite u razgovorima. Objasnite mu čemu služe sve prostorije, od zbornice do čitaonice. Treba da zna gde boravi nastavno osoblje, a gde učenici. Objasnite mu gde se kuca na vrata, da postoje reči kao "hvala" i "izvinite", "dobar dan" i "doviđenja". Deluje banalno, ali od prvog sudara sa kolektivom zavisiće njegov odnos prema autoritetima, koji treba da bude normalan.
UČENJE SAMOSTALNOSTI Današnja deca su uglavnom prezaštićena, pa nije redak slučaj da ne znaju pravilno da se zakopčaju, obuku ili vežu pertle na cipelama. Naučite dete da postepeno samostalno savlada te veštine. Kada se vrati kući, neka lepo složi svoje stvari, a ne da ih razbaca i odmah pojuri da se igra. Takođe, neophodno je da naučite dete da samo odlazi u toalet, briše nos maramicom i redovno pere ruke. Pripremite mu papirnate i vlažne maramice, kao i sklopivu čašu.
KLJUČ OD KUĆE Ma koliko da je dete nezrelo, možda će se naći u situaciji da kod kuće nema nikoga kada se vrati iz škole, pa će naići na zatvorena vrata. Zato ga naučite da kod sebe ima ključ od kuće i da ga pažljivo čuva. Najbolje je da ga nosi na lančiću ili kanapčiću oko vrata, ispod majice, negde gde neće biti vidljiv. Upozorite ga da o tome ne mora nikome da govori. Vežbajte otključavanje i zaključavanje vrata, da se dete ne uplaši i uspaniči.
NE UČITE GA AGRESIJI Roditelji su uvek učili decu da se ne tuku između sebe i budu miroljubiva. Danas je to obavezan zadatak, jer je vreme takvo da su deca sve nasilnija. Nekada je važilo pravilo "ne daj na sebe" i "uzvrati ako te neko dira". To je samo vrh ledenog brega, jer su se danas oblici zlostavljanja među decom pogoršali. Prvo što treba da naučite prvaka jeste da bilo kakav oblik nasilja prijavi i vama i nastavniku. Momentalno! Ne dozvolite da ovakve probleme rešava samo, već reagujte odmah! Učite mališane da se ne raduju tuđoj patnji, da maltretiranje druga nije smešno ni kul, već da je veoma ružno i kažnjivo.
STVARANJE RADNIH NAVIKA Objasnite detetu da više neće biti obaveznog spavanja posle ručka i da će dobijati domaće zadatke. Ako do prvog zimskog raspusta postignete da ono uradi domaći zadatak odmah po povratku iz škole, postigli ste veliki uspeh! To je abeceda zdravih radnih navika. Mnogo prvaka ima problem sa koncentracijom. To znači da ne mogu dugo da prate nastavu, već im misli začas skrenu na nešto što se dešava sa strane, vrpolje se ili razgovaraju sa drugom u klupi. Zaposlite budućeg prvaka nečim što radite, približno vremenu jednog školskog časa. Igrajte se pogađanja stvari u kući, da dete sedi na jednom mestu 45 minuta.
NEKA VAM SE DETE POVERAVA Nije samo vaše dete krenulo u prvi razred, i vi ste. Učestvujte u školskom životu. Ne zanemarujte njegove jade, probleme i nesnalaženje. Terajte ga da vam priča šta se desilo u toku dana, od nastave pa do velikog i malog odmora. Razgovarajte o nekom događaju koji je teže doživelo, bilo da je to odnos sa nastavnikom ili nekim od drugova. Budite upoznati sa svim imenima, a ne da vam dete stalno objašnjava. Na taj način naučićete ga da vam se poverava i ne zatvara se u sebe. Ako se pravite ludi i slušate mehanički, bez saveta i razumevanja, dete će vam se teško poveravati. A to je sve opasnije kako odrasta.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
