Svaka pravoslavna porodica koja drži od tradicije i veruje u Hrista Boga ne može da se zamisli bez krsne slave. U vreme tog velikog praznika, porodica treba da bude na okupu i složna. Tada se miri ko se posvađao, opraštaju svi nepromišljeni potezi najbliskijih i moli se za zdravlje, mir i blagostanje.
Bar bi tako trebalo da bude, ali danas se ni na taj dan mnogi ne ustručavaju da napakoste i pokvare veselje.
Ovo je ispovest Nišlijke, koja zajedno sa svekrvom slavi Aranđelovdan.
"Od malena sam učena da se srpski običaji moraju poštovati i da se tradicija, kako ne bismo kao Srbi iščezli, mora prenositi s kolena na koleno. Kad sam se udala, prvo sam se veselila što ću slaviti još jednu slavu i zamišljala kako ću decu da učim i šaljem sa ocem u crkvu da lome kolač. Naučila sam šta znači zajednica i kako se treba poštovati stariji, pogotovo svekar i svekrva, ali koliko god se trudila, ja jednostavno nisam njihova ćerka. Očekivala sam sve, ali da nam na dan slave svekrva napakostiti, to nisam mogla ni da pretpostavljam. Spremili smo sve što je trebalo, ona ne radi, pa je, istina povukla podosta, ali kada sam ja na poslu sin, odnosno moj muž joj je pomagao. Na dan slave, sve je bilo spremno. Trudila sam se da se sklanjam svekrvi, da joj ne stajem "na žulj", pričala sa gostima, služila, prala suđe, dopunjavala sto... Sve kako je htela, muž i ja smo radili sve kako nam je rekla jer, Bože moj, ona je iskusna i najbolje zna.
Kada su skoro otišli i poljednji gosti, i ostali mlađi, deca našeg starijeg sina, svekrva se povukla u sobu. Kad sam htela da dečke poslužim tortama, doživela sam šok! Nigde nisam mogla da nađem nijedno parče od silnih torti. Potražila sam pomoć od muža, koji se nasmejao: "Pa sve što je bilo slatko je poslala je ćerki. Zato sam ja bio pametan i sakrio dve plećke". Sreća pa nam u blizini radi prodavnica 24 sata, trknula sam i kupila dve manje torte. Neće meni deca ostati bez slatkog na slavi. Sledeći put ću se poslužiti muževljevim trikom".
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/PDV
