U predasima od napornih poljoprivrednih radova i svakodnevnih poslova u kući, naročito na zimskim prelima i drugim sedeljkama, Mara Jablanović iz Žiče uspela je da od porodične kuće i one nasleđene od brata, napravi pravi muzej svojih rukotvorina.
A tek da je sačuvala sve što stvorila za šest i po decenija, ne računajući devojačke dane i godine, počev od tapiserija, prekrivača, prostirki, ćilima, narodnih nošnji, jastučnica, goblena i drugih vezenih, tkanih, pletenih i heklanih radova, ni u tri poveće zgrade, kako kaže, ne bi moglo da se smesti.
I danas s punih osam decenija Mara radi s istim žarom i elanom kao da joj je tek petnaesta godina kad se već i tada za nju govorilo da ima zlatne ruke, što očima vidi, to i napravi.
NE PROPUSTITE
,,Od sedme godine počela sam da pletem i vezem uz majku koja me je svemu naučila. To nije bila neka nametnuta obaveza, jer je u kući bilo mnogo drugih poslova, ali jednostavno to sam zavolela celom dušom i srcem.
„ Ljubav prema tradiciji i svemu po čemu je moj narod prepoznatljiv bio mi je veliki motiv da učim, ovladam znanjem i veštinom u heklanju, vezu, pletenju, tkanju, i da na taj način sačuvam od zaborava bar deo onog što je naše a vredno i to jednog dana prenesem mlađima“, priseća se Mara.
NE PROPUSTITE
Sve dobro i vredno poteklo iz roditeljske kuće
U kući žičke dame i istinske umetnice bilo je desetoro dece, petoro braće i pet sestara, koji su jedno drugom bili uzor u svemu: radu, poštenju, marljivosti, bratskoj i sestrinskoj ljubavi koja se poštovala i negovala kao najveća svetinja.
"U kući smo negovali običaje, voleli narodnu nošnju, srpske pesme i igre. Otuda i moja posvećenost i neizmerna ljubav prema ručnom radu, kako mi to zovemo, i motivima moje Žiče i Srbije“, ponosno priča Mara.
Sestra Stanka s ponosom govori o Marinom umeću, plemenitom odnosu prema familiji i rodbini, nesebičnom trudu da svoje znanje i veštine prenese na druge. Svoje unuke uvela je u sve tajne izrade najzahtevnijih vezova, štrikanja, pletenja, ali i sve druge koji su želeli da prođu kroz baka Marinu umetničku radionicu.
Za radove svestrane Žičanke, koja je decenijama bila i prvi glas čuvene Žičke pevačke grupe, čulo se daleko izvan naših granica. Njene rukotvorine nalaze se u vrednim porodičnim kolekcijama od Japana, Kanade, Australije do dvadesetak evropskih zemalja.
Umorna nije, i dalje radi i stvara, jer, kako voli da kaže, tek je zakoračila u devetu deceniju. Rad je za nju istinsko zadovoljstvo i deo prave sreće.
Kurir.rs/Rina.rs/Foto: Rina.rs
NE PROPUSTITE
