Da li te je neko tukao? Jesi li preživela požar? Da li je to hemijska opekotina? Neko te je poliio kiselinom? Šta ti je majka jela dok te je nosila u stomaku? Znaš li da niko neće hteti da se zabavlja sa tobom?
Sve to i još mnogo sličnih pitanja slušala sam celo svoje detinjstvo i ceo svoj život, kaže Sara Vudhaus. Okrutne komentare dobija na račun belega na licu sa kojim se rodila, a u pitanju je plameni mladež (naveus flammeus).
- Gde god da odem, ljudi će buljiti u mene i pitati me nepristojne i ružne stvari. Retko ko će uputiti iskren osmeh i lepu reč. Nikad neću zaboraviti jednu ženu koja mi je rekla da u njenoj zemlji moj beleg zovu "anđeoski poljubac". Iako ceo život slušam takve komentare, i dalje me bole. Jedino što mi pomaže da održim samopouzdanje su ljubav i podrška porodice i bliskih prijatelja.
Na rođenju mi je beleg prekrivao više od pola tela. Kada sam imala četiri godine, dobila sam težak slučaj meningitisa zbog koga sam potpuno ogluvela na desno uvo i izgubila 50 odsto sluha u levom uhu. Sa četiri godine sam nosila slušni aparat i postala meta za zlostavljanje ostale dece. U školi je bilo teško. Zamislite da imate beleg plus slušni aparat - jasno vam je sa čim sam se nosila.
Od malih nogu volela sam javne nastupe i roditelji su me svesno upisivali na časove plesa, pevanja, glume...kako bih izgradila samopouzdanje. To mi je mnogo pomoglo i naviklo me na poglede stranaca.
Naravno da sam dobar deo života provela želeći da nemam taj beleg. Prolazila sam kroz mnogo operacija u pokušajima da ga uklonim međutim, na kraju mi se smučilo to što sam više vremena provela u bolnicama i na oporavljanjima od operacije umesto da prosto živim. Jer taj beleg je samo estetska smetnja, nije mi ugrožavao zdravlje, a ipak sam propuštala život kako bih ga se rešila. Tada sam shvatila da želim da budem zadovoljna sama sobom, sa ili bez belega. Prestala sam da pokušavam da ga sakrijem šminkom i rešila da naučim da živim sa njim.
A što sam ga više ja prihvatala, više su ga prihvatali i drugi. Kada sam uponala mog sadašnjeg muža, shvatila sam da to prihvatanje samog sebe nije samo zavaravanje sebe ili okoline. Mog muža je privuklo moje samopozdanje. Rekao mi je da uopšte ni ne primećuje moj beleg. Zahvaljujući njemu, sigurna sam u sebe više nego ikad.
Osnovali smo porodicu i sada imamo troje dece. 13 godina volimo se sve više iz dana u dan a ja sam zbog njega sve bolja i bolja osoba.Kada se osetim izgubljeno ili uplašeno, tu je za mene. Voli me i kada sam najbolja i kada sam najgora.
Iako mi život nije bio lak i iako sam se godinama borila sa zlostavljanjima, ružnim komentarima i depresijom, danas mi je jasno da me je upravo to oblikovalo u osobu kakva sam danas. Odrastala sam u doba kada nije bilo društvenih mreža i verujem da bi mi bilo mnogo lakše da sam tada mogla da se povežem sa nekim ko prolazi kroz slično. Zato danas govorim o svojim iskustvima jer znam da negde na svetu postoji još ljudi koji sada prolaze kroz isto i želim da ih ohrabrim i pokažem im da će sve zaista biti bolje, samo treba da prihvatite i zavolite sebe.
Kurir.rs/Žena/Foto: Printscreen/Instagram
NE PROPUSTITE
