MILICU MUŽ TUKAO ČEKIĆEM, ZARIO JOJ NOŽ U NOGU! Marisao mučenicu i za neoprano suđe, a STRAVIČNO šta je rekao za SNAJKU

Srbiju je pre neki dan šokirala informacija da žena koju je muž nožem izbo dva puta u srce nije htela da tereti muža, sama sebe optužujući da je ona kriva za njegovo agresivno ponašanje.

Da ona nije jedini i usamljen slučaj, svedoči i priča Milice iz Maradika, koja je javno, sasvim normalno, kao da to nije ništa, ispričala da ju je muž Dragoljub tokom njihovog pedesetogodišnjeg braka ubo makazama, zario joj nož u nogu, pa i udarao čekićem.

Naime, u emisiji DNK bakica svedoči kroz smeh kako je njen deda izbo makazama, nožem, varao i iako je njihov sin Stevica bio glavna priča jer je sumnjao da nije otac dece, a onda je njegova majka Milica, otvorila srce i ispričala kako je provela život uz muža Dragoljuba.

"Spanđao se sa nekom mladom, zvao mi je i policiju. A on je onda rekao ja ne idem, ovo je moja kuća. Ja bih njega ostavila, ali nemam gde, ali imam osmoro unučadi. 52 godine smo u braku, a on me je tužio da se razvedemo. A pošto su se oni posvađali, hteo je da se pomirimo. Čak sam morala da platim 5.000 takse da ne ide kamata", počela je svoju priču Milica.

"Udala sam sa 16 godina, on je mene ubo makazima u ruku, i kod mame nožem u nogu. I čekićem me je udario nedavno. On kaže meni: "Ne moj da me diraš", a ja ga pitam kada ćeš doći kući trezan da se ispričamo. A on ima samo izgovore, tako mu lakše kad pije. Ne bi se ja udala za njega da mi je otac ostao živ. On je bio kamenorezac u Kruševcu, nisam ja od bilo koga. Da je on živ, rekla sam mu, ja se ne bih udala za njega. Znaš ti šta je to biti kamenorezac, ostala bih u Kruševcu ne bih došla ovde u Čortanovcima. A za njega sam se udala kada sam imala 16 godina, a on 22", pričala je u dahu baka Milica za DNK, koja i pored toga što ju je muž varao, tukao, psihički maltretirao, ostala je s njim.

"Nije oprala suđe, pa sam je ja onako. A imao sam i ljubavnicu, sekretaricu", bez stida je rekao Dragoljub, pa priznao da je imao ljubavnice, a strašno je izgovorio kada je progovorio o snajki: "Da je moja, visila bi za ovu banderu".

Zašto žene ostaju sa nasilnicima?

Ne postoji samo jedan razlog. Mnoge koje nisu imale ili nisu u vezi sa nasilnim partnerom izjavljuju da bi odmah raskinule takvu vezu i otišle. Međutim, uvek treba imati na umu da su i mnoge žrtve koje trpe nasilje razmišljale na isti nači kada su zasnivale partnerski odnos. Postoji mnoštvo ozbiljnih faktora koji utiču na odluku žrtve nasilja da ode ili ostane.

Evo najčešćih razloga koje su navodile žene–žrtve porodičnog nasilja:

1. ZBOG DECE!

2. NEOBAVEŠTENOST O SVOJIM PRAVIMA. Nedovoljna informisanost žena o njihovim pravima često ih zadržava u braku. Mnogima muževi govore da nemaju nikakva prava, ne samo na decu, nego i na stan, podelu imovine, izdržavanje... i one im veruju. To neznanje stvara jaki strah koji ženu onemogućava da uradi za sebe ono što je najbolje.

3. OBEĆANJE NASILNIKA DA ĆE SE PROMENITI. Posle nasilnih incidenata muškarci obećavaju da će se promeniti, mole za oproštaj. To je faza kad oni manipulišu ženom, šaljući joj cveće, radeći sve što žena želi. I pre nego što se žena ponada da će se on promeniti, nasilnik počini novo nasilje, kako bi ženu i dalje držao pod kontrolom.

4. POGREŠNO TRAŽENJE UZROKA NASILJA. Žene ponekad neobjektivno vide situaciju, nalaze opravdanje za nasilje najčešće kriveći sebe. Misle da je nasilnik takav jer npr. ima problema na poslu ili su krivi njegovi roditelji, prijatelji... dakle, krivi su drugi a on je idealan. A kada se sete "starih" vremena, lepih trenutaka, iluzorno očekuju da će biti bolji. Uporno čekaju neko bolje sutra. Ponekad misle da mu treba pomoć psihijatra, a on za to ne želi ni da čuje, i tako godine prolaze, a on je sve gori...

5. NASILNIK IZAZIVA KRIVICU KAD ŽENA ŽELI DA ODE. Ako žena pokuša da ode, da je ne bi izgubio, nasilnik je dovodi u situaciju da se oseća krivom ako ode. Često preti samoubistvom, napuštanjem posla.

6. ŽENE SE NALAZE U STANJU "ZAMRZNUTOG STRAHA", BESPOMOĆNOSTI. Žene koje trpe maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i sve pogodnije za dalja zlostavljanja. Umesto suprot stavljanja nasilniku, ona ga pokušava smiriti, pokušava da ne pokaže strah.To je stanje "zamrznutog straha",bespomoćnosti. Uplašena za svoj život sve će učiniti kako bi preživela udovoljavajući nasilniku sve moguće hirove.

7. NEZAPOSLENOST ŽENE-–MATERIJALNA SIGURNOST. Ako žena nije zaposlena, nema svog novca, finansijski je zavisna od nasilnika. Ne verujući u svoje sposobnosti,a ponekad i zbog objektivnih razloga, ostaje sa nasilnikom. Ako nikada nije radila,teško joj je prvi put naći posao. Ako radi, boji se da neće imati dovoljno novca za sebe i decu, pogotovo ako nema adekvatno rešeno stambeno pitanje.

8. OSEĆAJ SRAMOTE ZBOG NEUSPEŠNOSTI BRAKA. Mnogim ženama jedini smisao života bio je da se udaju, te smatraju da moraju da trpe sve što im se događa i da je sramota prizna ti da im je brak neuspešan. Pored toga, socijalizacijom su naučene da je njihov zadatak da brak učine uspešnim, da ga održe, te one kriju

9. ODSUSTVO PODRŠKE NAJBLIŽIH. Najbliži, porodica i prijatelji ne odobravaju razvod. Ne postoji razumevanje za njenu situaciju. Kažu joj: "Bolje da sii nesrećno udata, nego razvedena. Roditelji je podsećaju da ga je sama izabrala. Smatraju da je žena kriva za nasilje.

10. RELIGIJSKA UVERENJA I OBIČAJI. Još postoje religijske predrasude o razvodu, a protivljenje razvodu je dominantno i u običajanom ponašanju, koje predstavljaju društveni pritisak da se sačuva brak. Pored toga, tradicionalno se smatra dozvoljenim upotreba sile radi kontrolisanja supruge. Prihvatajući predrasude, žena ne želi da je drugi osuđuju i kritikuju i ne vidi rješenje izlaska iz nasilja.

Kurir.rs