Veliki petak je jedini dan u godini kad u hrišćanskim crkv svakodnevne službe, već se slavi uspomena na Hristovo raspeće.
U našim hramovima po podne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara.
Jajetu se od najstarijih vremena pridavala velika pažnja jer se verovalo da je svet nastao upravo iz njega. U hrišćanstvu se jaje smatra simbolom života jer asocira na buđenje prirode, bujanje vegetacije, rađanje i plodnost.
Prvo jaje se farba u crvenu boju i zove se čuvarkuća. Čuva se u kući do uoči Đurđevdana, kada se sa raznim biljem stavi u vodu da prenoći. Ujutru se svi ukućani umiju tom vodom da budu zdravi i rumeni kao jaje, a onda se čuvarkuća nosi u vinograd, jer se veruje da štiti od grada.
Čuvarkuća može da se čuva i u kući, sve do naredne godine, kada se boji novo jer se veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća.
Na Veliku subotu čine se dobra dela
Velika, strasna ili zavalita subota se, kao i cela sedmica, ubraja u velike dane. Naziv strasna prihvaćen je posredstvom crkve, koja podseća na Hristovo stradanje, dok naziv zavalita subota upućuje na to da valja učiniti kakvo dobro ili milosrdno delo.
Na ponoćno bdenje između subote i nedelje ide se porodično ili sa prijateljima. Trenutak kad hram ostane u potpunom mraku, a onda se, uz svetlost samo jedne voštanice začuje: „Hristos Voskrese“ i gromki odgovor: „Vaistinu voskrese“. Sa svećom u ruci tri puta se obilazi hram da bi se u njega ponovo ušlo provlačenjem ispod plaštanice, koju na ulaznim vratima hrama drže sveštenici.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
