Ljudske sudbine su veoma čudne i nikad se ne zna šta se krije iza sledećeg poglavlja knjige zvane život.
Ovo je anonimna ispovest. Naime, ženi su verenikovi roditelji ponudili novac da ga ostavi i ona je pristala.
"Imala sam sumnje o svojoj vezi sa Zoranom već neko vreme. Počeli smo da živimo posle samo dva meseca veze, kad smo bili u ranim dvadesetim i neiskusni u životu. Bili smo ludo zaljubljeni i mislila sam da ništa to ne može da promeni.
U početku sve je bilo divno, a onda sam ostala trudna. Bilo je to iznenađenje, ali smo prihvatili. Zoran me pitao hoću li se udati za njega, a malena Jovana je rođena kad smo bili zajedno oko 18 meseci.
Planirali smo da se venčamo oko prvog Jovaninog rođendana i taman da je krstimo, ali te godine, nakon što je rođena, stvari su krenule nizbrdo.
U početku nisam mogla da shvatim zašto, ali tada sam se počela da se osećam loše u svojoj koži i samopouzdanje mi se potpuno srozalo. Osećala sam se kao da ne zaslužujem Zorana i da sam užasna majka.
Nikad nisam imala problema sa samopouzdanjem pre toga pa sam bila šokirana kad sam razgovarala sa najboljom drugaricom, a ona mi je dala do znanja da je primetila kako me Zoran često spušta.
Jednostavno mi je kidao komadić po komadić samopouzdanja, malim komentarima o tome šta sam nosila, kakva mi je bila kosa, sa kim sam se družila ili šta sam radila sa svojim životom. Slušala bih stvari kao: 'Zbilja ćeš da nosiš te pantalone?' ili "Misliš li stvarno da ti to lepo stoji'?
Čim mi je drugarica to spomenula, počela sam i ja da primećujem - i događalo se svaki dan. Stvarno je počelo da me izjeda.
Nikad me nije udario, čak mi ni pretio, ali kad je bio uzrujan, znao bi da baca stvari po sobi ili da lupa o zid. Imali smo rupe u dva zida, razbio je tri komada mog porodičnog posuđa, a nisam mogla ni izbrojati koliko puta je rasplakao Jovanu svojim ponašanjem.
Sve sam se više bojala i nisam više želela tako da živim. Pokušala sam da razgovaram sa njim, rekao mi je da preterujem i da svi imaju takve momente. I rekao mi je da sam preosetljiva oko njegovih komentara.
U to vreme njegovi roditelji posetili su nas iz inostranstva. Nisam ih znala od ranije, nisu često dolazili, ali znala sam da Zoran potiče iz dobrostojeće porodice. To je bilo potpuno drugačije od mojih radničkih korena, ali bila sam potpuno nespremna na to koliko otvoreno neće odobravati mene i Jovanu.
Svekar i svekrva su me mrzeli od početka. Čim smo se upoznali, Milan i Milojka dali su mi do znanja da bi Zoran trebao da oženi lepu devojku njihovih prijatelja iz rodnog kraja, odakle je bio Milan. Nisam bila sigurna zbog čega me nisu voleli, jer sam "zarobila Zorana bebom" ili samo zato što želeli da se sa njima vrati u inostranstvo.
Ostali su nedelju dana, ali dan pre nego su planirali da odu, Milan me je pitao hoću li u šetnju sa njim u park. Stavila sam Jovanu u kolica i otišli smo u šetnju. Tast mi je rekao da razume kako je Zoran dobar ulov za nekoga poput mene, ali da je on zabrinut za budućnost svog sina u ovoj zemlji. Rekao je da misli kako Zoran treba da bude sa svojom porodicom.
Htela sam da mu kažem da smo Jovana, Zoran i ja sad porodica, ali nisam bila sigurna verujem li u to. Bila sam jadna. Milan je rekao da su on i Milojka razgovarali i pitali se da li bih bila zainteresovana za "mali podsticaj da ga pustim iz veze".
"Želite da mi plate da raskinem sa njim?", pitala sam.
"Da.", pogledao me je u oči i samo to izustio.
Imala sam osećaj da to nije čovek koji je navikao na "ne" kao odgovor. I koliko god da sam htela da ga naučim lekciju, osećala sam da mi je to izlaz. Mogla sam da uzmem Jovanu i da počnem nov i miran život.
"Koliko?", pitala sam.
"Kako zvuči 30.000 €?", rekao je.
Razmislila sam na trenutak.
"Dajte 50.000 € i dogovorili smo se."
Sledeće nedelje novac mi se pojavio na računu u banci i rekla sam Zoranu da ga napuštam. Ne znam hoće li ikad saznati šta su njegovi roditelji uradili, ali znam da je otišao u inostranstvo nekoliko meseci nakon našeg raskida.
Šaljem mu Jovanine fotografije i čujemo se, ali više se ne osećam užasno. Dobra stvar je što sam uplatila kaparu za fin stan na periferiji za Jovanu i mene i to zahvaljujući Zoranovim roditeljima koje verovatno nikad više neće videti. Nije da je mnogo bitno jer to je život.
(Kurir.rs/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
