"Već nekoliko godina živim van Srbije i neretko se nameće mišljenje kako se meni eto nešto posrećilo ili kako je “tamo” banja. Volela bih da čujem kako vi doživljavate odlazak iz Srbije i šta mislite o ljudima koji žive van?"
Na društvenoj mreži "Reddit" pojavilo se ovo zanimljivo pitanje i veoma zaintrigiralo korisnike ove mreže i izazvalo veliki broj komentara. Mnogi su skeptični kada su iskustva "gasterbajtera" u pitanju, pitaju se da li njima tamo preko zaista teče med i mleko ili je to isključivo "kompleks" i potreba da se dokažu "starosedocima" koji su odlučili da ostanu pored svog ognjišta. Mnoge nervira i konstantno pridikovanje na lični život i sistem zemlje u kojoj žive, ali im ponos ne dozvoljava da spakuju kofere i vrate se u rodnu grudu.
"Stric i strina su mi u Nemačkoj već 20 godina, sestra i zet u Kanadi. Ovog leta smo konačno bili svi zajedno kod kuce i Boga mi nažalili su se i jedni i drugi. Pun mi je k… bio njihovog jaukanja na život tamo, i uvek bi se to zavrsilo sa "jao, ćuti nemoj da se žalis, extra ti je ovde kod kuće. Nisam se žalio", glasio je jedan od komentara.
Kada je reč o tome gde je život slađi, gde je lepše, a gde teže, primećuje se uvreženo mišljenje da čovek mora striktno da se odluči čije tlo će da hvali, a čije da kudi. To je primetio i jedan od korisnika ove društvene mreže.
"Ono što moram da primetim je da kod nas postoji taj snažni doživljaj gastarbajtera kao nekog ko je "izdao" (možda malo prejaka reč), i onda nema pravo da priča bilo sta negativno o majci Srbiji, ili ako slučajno krene da upoređuje pa nešto negativno kaže o zemlji domaćinu obavezno bude "pa što si onda otišao". Vidim izraženo crno/beli način posmatranja na stvari", piše u komentaru.
Upravo je odlaženje u obe krajnosti – glorifikovanje života u inostranstvu sa jedne strane, odnosno jadikovanje nad svojom sudbinom u tuđini bez namere da se vratite sa druge strane, razlog zašto ne može da se sagleda realna slika života “ovde” i “tamo”.
NE PROPUSTITE
Željana Veličković 25-godišnja je devojka koja je pre tri godine odlučila da spakuje kofere i svoju sreću potraži u Frankfurtu. Nakon što je u početku išla na šemu “tri pa tri”, odnosno tri meseca u Nemačkoj, pa tri meseca u Srbiji, ubrzo je odlučila da sredi papire i nastani se “za stalno”.
- Kada sam završila srednju školu, znala sam da neću pokušavati da studiram jer nisam videla sebe u Srbiji u nekoj daljoj budućnosti. Imam rođake u Nemačkoj, pa sam u početku odlazila kod njih u goste i tada sam samo potvrdila da je Nemačka mesto gde želim da živim - započinje svoju priču Željana i objašnjava da je ključni momenat odlučivanja da se odseli u inostranstvo bilo nezadovoljstvo na poslednjem poslu koji je ovde radila i otkaz koji ju je naterao da razmisli da li želi dalje da pokušava da se bori ovde ili je, jednostavno, došao momenat da okuša sreću "tamo daleko".
- U jednom momentu mi je "prekipelo" na tadašnjem poslu i odlučila sam da dam otkaz. Preko agencija sam ubrzo pronašla ponude za rad u Frankfurtu u jednom kafiću i bez razmišljala sam otišla. Ostala sam prvi put tri meseca, vratila sam se kući, ali sam tada shvatila da ovde nije više moje mesto i da mi nedostaju moj stan, moj posao, ali i prijatelji koje sam tamo stekla - nastavlja svoju priču ova devojka koja je sada već dve godine "trajno" nastanjena u ovom nemačkom gradu na Majni.
Porodica i prijatelji koje je ovde "ostavila" joj često veoma nedostaju, pogotovu kada su praznici, rođendani ili ostali povodi kojima bi želela da prisustvuje, ali je daljina onemogućava.
- Dođu nekada dani kada mi bude jako teško i kada poželim da pošaljem sve dovraga, spakujem kofere i vratim se kući. To su momenti kada sam bolesna, kada je Badnje veče, Božić... Ipak, kada me prođe taj trenutak slabosti, "sastavim se" i nastavim dalje - poverava se Željana o teškim trenucima.
— Da se razumemo, ja veoma volim svoju zemlju. Tu sam rođena, odrasla, išla u školu, tu je sve ono što je istinski moje. Međutim, ovde sam se uklopila, odgovara mi sistem i to potvrdim svaki put kada dođem kući. Volim da dođem, volim da vidim svoju veliku porodicu i prijatelje, ali na određeni period. Nadam se da će i moja porodica moći češće da dolazi kod mene u budućnosti i onda znam da će sve biti lepše i lakše - kaže Željana Veličković za kraj.
kurir.rs/ženablic/Viktor Veličnović
NE PROPUSTITE
