Sada dama u zrelim godinama, Ljiljana Ivković, nekada je bila mlada i aktivna vaspitačica u vrtiću. Uvek i sve je stizala, skakala je, vežbala, igrala i trčala sa decom, sve do jednog dana.
- U roku od par minuta od buđenja mi je eksplodirala bomba u glavi. Imala sam osećaj da mi se glava raspukla kao staklo. Šta može da mi bude u 37. godini tako opako? Ništa, samo jedna glavobolja. Međutim, onda sam se onesvestila i probudila nakon sedam dana sa rečenicom: "Ti si se probudila iz kome" - priseća se Ljiljana iz Zagreba za emisiju "Kod nas doma" koja se emituje na Hrvatskoj radio-televiziji.
Vaspitačici u vrtiću, Ljiljani, puknuće aneurizme u mozgu promenilo je život iz korena.
- Stalno u pokretu, sa decom raditi, trčati, skakati, vežbati, voditi ritmiku, uvek u petoj, gotovo u desetoj brzini i odjednom, u najboljim godinama, u 37. ništa ne možeš. Ležiš nepokretno, ne vidiš na jedno oko i ne možeš ništa s rukom - priseća se Ljiljana.
Ljiljana više nije mogla da radi u vrtiću kao samostalna vaspitačica, a nakon dugog oporavka, trebalo je krenuti iz početka.
- Onda pomišljaš: "Kako ću dalje ovakva, nepokretna?", zapravo imaš dve solucije - ili prekinuti ili nastaviti sa svim mogućim snagama i voljom i učiniti nešto. Kada sam jednom bila beskrajno tužna, moj tata je rekao: "Nemoj da plačeš, 'ajde nešto piši. Stvaraj nešto! Biće lakše" i stvarno je tako - kaže Ivković.
Tako je uz pisanje priča i kreativne projekte pronašla način da i dalje sa decom deli svoj svet.
- Pišem slikovnice, sprovodim projekte i u svom matičnom vrtiću Zapruđe i sa vrtićima u Hrvatskoj. "Kravata" je, na primer, jedna slikovnica koja je nastala iz jedne bojanke, razmišljanke koju sam pomalo osmislila sa koleginicom Gordanom. Kroz "Kravatu" deca razmišljaju i logički zaključuju, a sve je pisano tako da predškolska deca razumeju - navodi Ljiljana.
Uprkos velikoj životnoj promeni, Ljiljana je danas dobitnica nagrade za promovisanje prava deteta, priznanja grada Ogulina za stvaralački rad i priznanja za kreativnost osoba sa invaliditetom.
- Lepo mi je kada u životu naiđem na nekoga ko razume, jer se trudim da budem što više samostalna, ali kada naiđete na nekoga ko te na ulici, u radnoj sredini ili u tramvaju razume, onda to daje neku lakoću - zaključuje Ljiljana.
