Većina ljudi koji pate od alergija oslanja se na antihistaminike, lekove za ublažavanje simptoma. Ovi medikamenti, kao i svi drugi, nose rizik od nekih neželjenih efekata, ne dozvolite da vas iznenade.
Bez obzira da li su starije ili novije generacije, antihistaminici generalno deluju na isti način - ciljaju sistem proizvodnje histamina u telu, koji generiše mnoge simptome koje označavamo alergijama.
Obično, kada je vaše telo izloženo alergenu na koji ste osetljivi (polen drveća, mačja perut, prašina...), ono pogrešno tumači tu supstancu kao pretnju i pokreće imunološki odgovor. Ovo se dešava kada se proteini u alergenu vežu za IgE antitela na površini mastocita, a to su krupne lutajuće ćelije vezivnog tkiva koje se stvaraju u koštanoj srži, što uzrokuje da one oslobađaju histamin. Histamin se dalje vezuje za histaminske receptore, što pokreće reakcije kao što su curenje iz nosa, suzenje očiju i druge klasične simptome alergije.
Nije svejedno!
Antihistaminici se vezuju za histaminske receptore na ćelijama u celom telu, blokirajući ih da pokrenu odgovor imunog sistema i tako pomažu u upravljanju simptomima alergije.
Međutim, oni mogu da skoknu i do mozga i vežu se za receptore odgovorne za kontrakciju mišića i proširenje krvnih sudova. To im omogućava da izazovu i šire neželjene efekte, a čak mogu da dovedu i do povećanog rizika od demencije.
Lekovi novije generacije imaju manje neželjenih efekata, ali nisu za svakoga. Izbor zavisi od simptoma svakog pojedinca i pažljivog odmeravanja neželjenih efekata.
Ako niste sigurni šta je najbolje za vas, a posebno ako ste bezuspešno isprobali nekoliko pomagala bez recepta, morate da se posavetujete sa alergologom koji će pronaći šta bi moglo da funkcioniše. Postoje i lekovi koji se izdaju na recept, kao i kapi za oči i sprejevi za nos koji mogu biti bolji za određeni skup simptoma.
Kada birate antihistaminik, ili pokušavate da otkrijete odakle dolazi novi simptom, imajte na umu ove neželjene efekte, nekada baš umeju da iznenade.
Osećaj pospanosti: Jedan je od najčešćih neželjenih efekata antihistaminika, nimalo zgodan ako treba po uzimanju leka da vozite ili upravljate nekom mašinom. Umor možete da osećate i čim ustanete, ali ako vam se zbog upotrebe antihistaminika poremeti i san i to postane redovan problem, moraćete kod doktora.
Suva usta: Ova nuspojava generalno nije ozbiljna
Suve oči: Neki antihistaminici mogu da smanje proizvodnju suza, što može da izazove nadraženost očiju, crvenilo, peckanje. Dugotrajno isušivanje očiju pogođenih alergijom ponekad može samo da pogorša simptome.
Zatvor: Antihistaminici mogu da utiču i na usporavanje rada vaših creva.
Zadržavanje urina: Možda primetite da se vaša bešika ne prazni do kraja. Slično načinu na koji ovi lekovi mogu da utiču na mišiće creva, oni deluju i na mišiće bešike, što otežava potpuno pražnjenje.
Suva koža: Nije tako čest efekat kao pojava suvih usta ili očiju, ali ne bi trebalo da vas iznenadi.
Tolerancija na lek: Ako osećate da antihistaminici koje ste uzimali ne deluju dobro kao nekada, niste sami. Stručnjaci nisu sigurni šta je tačno u korenu ovog problema, da li zaista gradimo istinsku toleranciju na lekove ili naši simptomi postaju sve ozbiljniji, ali to se često dešava. Moraćete kod alergologa da vam prepiše novi lek, a možda vas posavetuje i da ga privremeno koristite, nekoliko meseci, pa da se vratite na stari kad i s novim počnu problemi.
Suva vagina: Nije jedan od češćih neželjenih efekata antihistaminika, ali smanjeno vaginalno podmazivanje je otvorena mogućnost. Suvoća vagine je poznata nuspojava antiholinergičkih lekova, uključujući antihistaminike sa antiholinergičkim dejstvom, jer ovi lekovi mogu da izazovu promene u protoku krvi koje isušuju sluzokožu u telu.
Kurir.rs/WebMD/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
