Ako raspravom i nadvikivanjem rešavamo stvari, učimo dete da je to način na koji se rešavaju problemi.
Niko ne kaže da je lako uvek biti smiren i ne svađati se. Kao odrasli ljudi trebalo bi da budemo dovoljno zreli da se ne igramo podbadanja i da se ne svađamo kao mala deca na igralištu. Ne bi trebalo da nam je bitno ko je pobedio i "čija je lopta".
Bitno je da roditelji budu u skladnim odnosima, posebne ispred dece. Pritom se ne misli da jedan roditelj treba "gutati" dok drugi sipa vatru. Učenje deteta da trpi i da se ne bori takođe nije opcija. Ako mama ćuti dok tata viče, samo ćete naučiti dete da je u redu da muškarac viče, pa će verovatno vaša ćerka naći takvog partnera u budućnosti - jer je navikla na to i misli da tako treba.
Zato je presudno da se oba roditelja popuste. I neslaganje pred detetom može biti u redu sve dok dete nije predmet tog neslaganja i dok su tonovi govora niski, a reči se biraju. Jedno istraživanje s Harvarda pokazalo je kako se rešavanje sukoba prenosi s roditelja na decu. Nivoi negativnosti ili pozitivnosti koje su njihovi roditelji iskazivali u sukobima ranije bili su u direktnoj korelaciji s nivoima negativnosti i pozitivnosti kod njihove dece kasnije u životu prema svojim partnerima.
Metode roditelja postaju metode dece
Kada je u fokusu roditeljskog sukoba samo dete, ulog je malo veći. Deca su emotivno vezana za svoje roditelje i ne žele da budu "između njih". Dete ne bi trebalo da bira ko je u pravu niti da se oseća da je uzrok svađe. Time ćete od deteta stvoriti biće koje na ramenima nosi teret krivice i straha. Detetu se nameće odgovornost, što dugotrajno donosi osećaj da je u njemu problem. Takvo dete povući će se u sebe jer će misliti da će tako sprečiti svađe roditelja, s obzirom na to da se svađaju oko njega. Ako se roditelji razvedu, moguće je da će čitav život sa sobom vući kovčeg krivice.
Kako ostati složan pred decom?
Nismo roboti. Imamo emocije i one znaju da se rasplamsaju. Ali, odrasle smo osobe i trebalo bi barem da naučimo da se "svađamo", odnosno argumentovano i smireno da razgovaramo o stvarima oko kojih se ne slažemo, a to znači: - nema povišenih tonova - nema pokazivanja prstima (to je neverbalna pretnja) - nema prekidanja drugog dok govori - nema pasivne agresije na licu i govoru tela (okretanje očima, skupljene usne, ruke na bokovima, teško disanje, pogledi u stranu...) - nema skrivenih pogleda prema detetu - nema spominjanja deteta - nikad ne uvlačite dete u svađu
Ako se i posvađate, jako je bitno da se pomirite pred detetom. Izvinite se partneru, zagrlite dete i jasno mu recite da ono apsolutno nije predmet neslaganja, da se mama i tata vole, ali pričaju o nekim stvarima kako da ih reše.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
