Sara i njen mlađi brat trpeli su porodično nasilje godinama. Zlostavljao ih je rođeni otac, i to svakog dana. Dok su komšije i prijatelji mislili da je Li ljubazan i miran čovek, iza vrata porodične kuće on ih je udarao, štipao, stavljao zabranu za odlazak u kupatilo, detaljno objašnjavao kako će ubiti njihovu majku...
Sara (30) je danas majka tromesečne devojčice i živi s partnerom Džekom u Velsu, ali pre mirnog života u pordičnom domu, ona je preživljavala pravi pakao.
"Kada sam napunila 18 godina, tačno je prošlo dve godine otkako nisam videla svog oca Lija, a onda su dva policajca zakucala na vrata. Odmah sam znala da to ima veze s njim. Šta je uradio ovog puta, pitala sam se. Policija je rekla da je optužen za pokušaj ubistva. Pozlilo mi je dok su objašnjavali da je njegova devojka imala sreću da ostane živa nakon što ju je izbo nožem po vratu. Bilo je strašno slušati to, ali nisam bila iznenađena", počinje svoju ispovest Sara, koja je potom podelila neke od najgorih noćnih mora kroz koje je prolazila dok je odrastala.
"Čitav život Li je pretio da će me ubiti, kao i mog brata i mamu. Znala sam koliko smo imali sreće što smo izbegli njegove zle kandže. Trebalo je da prođu godine kako bih shvatila da je naša porodica sve samo ne normalna. Lija nikada neću zvati tatom, jer je bio često nasilan", priča Sara.
Sarina majka je većinu njenog detinjstva bila odsutna, pošto je imala terenski posao i deca su ostajala sama sa ocem.
"Mama je imala terenski posao, pa smo često ostajali sami sa njim. Li je brata i mene udarao, šamarao i štipao. Nikad nismo znali kada će da se okrene i da počne da nas udara. Udarao nas je i štipao zbog bezazlenih stvari, kao što je stavljanje tanjira na pogrešno mesto", nastavlja Sara i objašnjava kako ih je pored fizičkog zlostavljanja maltretirao i psihički.
Zahtevao dozvolu za toalet
"Još gore je bilo psihičko zlostavljanje. Bušio je rupe u zidovima kako bi mogao stalno da nas gleda i skidao kvake sa vrata kako ne bismo mogli da imamo privatnost. Morali smo da tražimo dozvolu kada bismo hteli u toalet. Voleo je da igra igru u kojoj smo morali da držimo ruke na stolu, dok nam je provlačio nož između prstiju, sve brže i brže. Često bi nas posekao, ali tada bi rekao da smo mi krivi što smo se trznuli. Ponekad bi nam branio da spavamo, ne dozvoljavajući nam da idemo u krevet i bockajući nas kako bismo bili budni. Sve su to bile igre uma i kontrole, i bilo je jasno da uživa u našem strahu. Nisam znala drugačije, pa sam mislila da je to normalno", priseća se Sara.
Za ostale, Li je bio šarmantan, prizeman i ljubazan. Komšije i prijatelji su ga voleli. Bio je sjajan sa njihovom decom, često je vodio fudbalske utakmice na ulici. Izgledao je kao savršen otac, ali iza zatvorenih vrata to je bila druga stvar.
"Stalno je pričao o tome kako će da ubije mene i mog brata, ali posebno mamu. Žao mi je, ali vi ste krivi što ste me na to naterali, rekao bi, gotovo sa žaljenjem. Objašnjavao nam je kako će da ubije manu. Pričao je kako bi joj zabio nož u vrat, a onda ga polako izvlačio. Plašila sam se da budem u kući sama sa njim, a noću bih se, kada čujem njegove korake, sakrila ispod kreveta", nastavlja Sara.
Proganjao ih i u sigurnoj kući
Kada je sazrela, Sari je mama pričala koje je sve stvari Li radio dok su ona i brat bili mali.
"Ubio je maminog psa, a kada sam se rodila, a zatim i brat, bio je ljubomoran. Morao je da bude u centru pažnje i nije želeo da deli maminu naklonost, čak ni sa sopstvenom decom. Kad sam imala 12 godina, mama je došla u moju školu i rekla da je veoma zabrinuta za svoju i našu sigurnost i želela je da ode u žensku sigurnu kuću. Prvo sam morala da pokupim brata iz osnovne škole, iste škole u kojoj je Li radio kao domar. Policija je čekala na kapiji u slučaju da sazna šta se događa. Tresla sam se dok sam hvatila brata za ruku i vodila ga do automobila u kojem je mama čekala. U sigurnoj kući sam se konačno osećala sigurno, ali Li nas nije pustio tako lako. Nije mu trebalo dugo da sazna gde smo i nagovorio je mog brata, tada osmogodišnjaka, da se vrati da živi sa njim. Mama je pokušala da vrati brata, ali na saslušanju, odlučeno je da ostane sa Lijem. Mama je bila izbezumljena. Iako je to bilo poslednje što sam želela da uradim, jedini način na koji sam mogla da pripazim na svog brata bio je da pristanem da provodim vikende sa Lijem. Mrzela sam te vikende. Pretnje da će nas ubiti bile su sve češće, a ponekad bi mi stavljao i nož pod grlo. Jednog vikenda držao me je budnu cele noći. Bila sam uverena da će zaista da me povredi, pa sam sačekala dok ne izađe iz sobe, a zatim otrčala do lokalne prodavnice u pidžami i pozvala mamu", priča Sara.
Po izlasku iz sigurne kuće, Sara i njena mama su se preselile u jednu malu kuću, u kojoj su mislile da će ostati sigurne.
"Mama i ja smo se preselile u malu kuću u istom gradu, ali Li nije odustao od proganjanja i zastrašivanja. Uvek nas je posmatrao. Jednom sam izašla sa drugarom kada mi je stigla poruka:
"Ne sviđa mi se taj gornji deo koji nosiš“, pisalo je.
Tada to nismo znale, ali Li je napravio kopiju ključeva naše kuće. Provalio je u naš dom kad smo bile napolju. Premeštao je stvari i krao odeću. Čak se i sakrio iza sofe dok smo gledale televiziju. Probudila bih se usred noći sa strahom misleći da bi mogao da me gleda dok spavam", priča Sara.
Sara je kasnije otkrila da ju je Li zaista posmatrao dok je spavala. Taj osećaj da je neko posmatra, ostao joj je do danas.
"Jednog dana, nazvao nas je brat. Li je imao novu devojku koja se preselila zajedno sa njenim sinom. Za mog brata nije bilo mesta, pa je izbačen. Našli smo ga kako sedi na ivičnjaku sa samo jednom malom torbom stvari. Imao je samo 12 godina", kaže Sara.
Pokušao je da ubije devojku na način na koji nam je opisivao da će ubiti mamu
"Mama je vremenom počela da izlazi i našla je novog partnera, čoveka koga sam zvala tata. Bila je trudna, a brat i ja smo se radovali novom bratu. Po prvi put smo doživeli pravu porodičnu harmoniju", priseća se Sara.
Na sudu, Sara i njena majka su svedočile protiv Lija.
"Bilo mi je jezivo što je Li zabio nož u vrat svojoj devojci, baš onako kako je pretio da će ubiti mamu. Toliko mi je laknulo što je osuđen za pokušaj ubistva i to na 20 godina zatvora", dodaje Sara.
Sara, zajedno sa bratom i mamom, posećivali su psihijatra i išli na terapije godinama. Sada, sa bratom često razgovara o prošlosti, jer joj to pomaže da prevažiđe strahove.
"Dugo sam se plašila da imam decu. Brinula sam se da neću biti dovoljno dobra majka. Ali moja ćerka se rodila pre tri meseca i znam da mogu da je odgajam u sigurnom domu, punom ljubavi", kaže ova žena i dodaje:
"Li je sada pušten iz zatvora, ali više nikada neću da ga vidim. Drago mi je samo što sam uspela da preživim detinjstvo živeći sa čudovištem", završava svoju ispovest Sara.
(Kurir.rs/Blic Žena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
