Budući srpski ministar, diplomata i pisac Čedomilj Mijatović bio je 21-godišnji student u Lajpcigu kada je 1863. u domu jednog nemačkog izdavača upoznao 17 godina stariju književnicu i aktivistkinju Elodi Loton.
Ova progresivna Engleskinja tek što se vratila iz Bostona, gde je učestvovala u pokretu za ukidanje ropstva. U Americi se bavila i književnim radom i objavljivala angažovanu poeziju u brojnim časopisima. Verovatno je kod oboje planula ljubav na prvi pogled, jer su se već naredne godine venčali u Ruskoj crkvi u Lajpcigu i ubrzo se preselili u Srbiju.
Iako je govorila nekoliko jezika, Elodi Loton Mijatović nije znala ni reč srpskog, ali je za vrlo kratko vreme savladala i zavolela jezik svoje nove domovine. Zauzvrat, ona je na muža prenela ljubav prema svemu engleskom, pa je Čedomilj Mijatović postao prvi anglofil u Srbiji u 19. veku. Istoričar Slobodan G. Marković nazvaće ga "viktorijancem među Srbima".
PREVELA KOSOVSKI CIKLUS
U knjizi "Velika Britanija i Srbija (1878-1889)" Aleksandar Rastović prenosi kako je Vukašin Petrović, načelnik u Ministarstvu finansija Kraljevine Srbije, u svojim "Memoarima" opisao brak Mijatovića: "Ona je vrlo umna i časna gospođa. Svog muža voli i poštuje kao retko koja žena. Čeda je pred njom njen rob. Nežan, pažljiv, ozbiljan, pobožan, uslužan, mustra od muža. Sluša je kao dete majku."
Navikla da bude aktivna i društveno korisna, Elodi se posvetila prevođenju dela engleske književnosti na srpski, među kojima je bila i knjiga "Nešto o nezi bolesnika" Florens Najtingejl.
Uporedo je radila i na upoznavanju engleske javnosti sa Srbima i Srbijom, njenom istorijom, tradicijom i kulturom. Godine 1872. objavila je u Londonu "Istoriju moderne Srbije", prvu ozbiljniju knjigu o ne toliko poznatoj Srbiji na Ostrvu u drugoj polovini 19. veka. Dve godine kasnije, odabrala je i prevela srpske narodne priče na engleski u knjizi "Srpski folklor". Predgovor za ovu knjigu napisao je sveštenik Vilijam Denton, autor putopisa "Srbija i Srbi" i jedan od znamenitih Engleza koji su branili srpske interese protiv Turske.
Srpske narodne pesme, koje su već opčinile Zapadnu Evropu zahvaljujući prevodu Jakoba Grima, i Geteu koji je narodni jezik kojim su pisane uporedio sa helenskim, na Ostrvu su praktično bile nepoznate. Elodi Loton je načinila poduhvat i prevela pesme kosovskog ciklusa na engleski, pokušavajući da ih složi kao jednu baladu. Knjiga "Kosovo: pokušaj da se prenesu srpske nacionalne pesme o padu srpskog carstva u bici na Kosovu kao jedna pesma" štampana je u Londonu 1881.
ELODIJINA "ENGLESKA KUĆA"
Politička karijera Čedomilja Mijatovića bila je veoma bogata: šest puta je bio ministar finansija i tri puta šef diplomatije, a kasnije i ambasador u Londonu. Upravo ke on uveo dinar kao srpsku valutu. Kao žena političara takvog formata, Elodi Mijatović bila je veoma aktivna u društvenom životu Beograda toga vremena. Tokom života u Srbiji, Mijatovići su u svom domu ugostili mnoge političare i putnike iz Engleske. Čedomilj Mijatović napisaće u svojim "Memoarima balkanskog diplomate" da je, pošto mu je žena Engleskinja, njihov dom bio poznat kao "engleska kuća" i da je većina Engleza koja je dolazila u Beograd svraćala kod njih. Među njigovim bliskim prijateljima bio je novinar i pisac Herbert Vivijan koji je dva puta duže boravio u Beogradu i 1896. objavio istraživanje o svakodnevnom životu Srba " Srbija, raj siromašnog čoveka".
Tokom Srpsko-turskog rata 1876-78, Elodi Loton Mijatović i žena britanskog ambasadora u Konstantinopolju, "konzulka Vajt", zajedno su se bavile humanitarnim radom i oblikovale englesko javno mnjenje u korist Srbije. Jelena Lazarević u knjizi "Engleskinje u srpskom narodu" 1929. piše da je zahvaljujući njihovom delovanju, više od 1.200 Engleskinja uputilo 1876. pismo sa sestrinskim pozdravima i izrazima dubokog saosećanja ženama Srbije, Bosne i južnih srpskih krajeva, kao i pomoć u novcu i materijalu.
Srpske novine objavile su 19. januara 1877. kako je "g-đa Elodija Mijatović primila od konzulke Vajt 600 dukata u zlatu iz Fonda, koji je kmet varoši Londona prikupio za pomoć ratom postradalih". U Beogradu je osnovan i Engleski zavod za ratnu siročad, prva socijalna ustanova ove vrste u Srbiji, u kome su radile engleske sestre.
Posle Majskog prevrata u Beogradu 1903. godine, kada je ubijen poslednji Obrenović, Čedomilj Mijatović bio je jedini diplomata koji je podneo ostavku. U tom trenutku je bio ambasador u Londonu i tu je i ostao. Elodi Loton Mijatović umrla je 1908. u svom rodnom gradu, daleko od Srbije, gde će 24 godine kasnije umreti i njen muž.
"Doista, ja sam se u Lajpcigu upoznao s mojom ženom Elodijom Loton koja je tada došla iz Bostona, iz Amerike, da prevodi na engleski jedan nemački roman", napisao je Čedomilj Mijatović. "Iako je ona bila 17 godina starija od mene, ja se, po proročanstvu nekog Jevte, venčam s Elodijom. "Da kažem i to da sam sa Elodijom živeo 45 godina. Nagrada mome životu je njena iskrena ljubav za srpski narod, koji je iskreno zavolela i služila mu, pišući o Srbima po mnogim engleskim novinama i tako upoznavala englesku javnost o našem narodu."
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
