Na pregled kod lekara treba ići preventivno jednom godišnje kako biste uradili kompletnu krvnu sliku i proverili lipide i urin, a potom obavili i dodatne preglede ako se za njima ukaže potreba.
Ishrana Ishrana bi trebalo da bude raznovrsna, ali naravno, ni sa čim ne treba preterivati. Dnevno bi trebalo jesti pet obroka, a najbolja je mediteranska ishrana bez puno rafiniranih šećera i masnoća. Unos crvenog mesa trebalo bi smanjiti i dati prednost pilećem i ćurećem mesu i ribi.
Fizička aktivnost Za zdravlje je veoma važno i kretanje. Samo 20 minuta brzog hodanja dnevno pomoglo bi da budemo zdraviji i osećamo se bolje. Pokušajte da nađete vremena za šetnju tokom pauze na poslu ili pre spavanja. Koristite stepenice umesto lifta kad god možete, protegnite se ili prošetajte nakon dugotrajnog sedenja, savetuju stručnjaci.
Dobar san Za održavanje zdravlja važan je i dobar san jer je to vreme kad se mozak odmara. Odrasli ljudi bi trebalo da spavaju od šest do osam sati dnevno.
Higijena Higijena je još jedan važan aspekt zdravlja, važno je redovno tuširanje i pranje ruku obavezno pre jela, pre i nakon obavljanja nužde, nakon dolaska kući i slično.
Kontrolišite stres Budući da je stres uzrok velikog broja bolesti, stresne situacije bi trebalo predvideti. Ako vas neko uznemirava i stvara vam stres, odredite granicu do koje ćete to dopuštati. Opuštanje možete vežbati pomoću joge, meditacije, autogenog treninga i sličnih tehnika koje poboljšavaju otpornost na stres.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
