Porodici, prijateljima i kolegama srećnu vest možete saopštiti nakon prva tri meseca, a možete i svima da je razglasite čim saznate da čekate bebu. Na obe odluke imate pravo, jer za obe postoje dobri razlozi.
Saznanje da u sebi nosi novi život apsolutno je najvažniji trenutak u životu žene. Trudnoće i porođaji se pamte kao da su se juče desili i nema žene koja i u dubokoj starosti ne pomene kako je prošao njen porođaj. Nakon što ste saznali da ste trudni, veoma brzo počinjete da razmišljate o tome kada ljude oko sebe obavestiti o ovoj srećnoj novosti. Kada ćete im to reći, jeste intimna i privatna stvar. To treba da uradite onda kada vi mislite da treba i tu niko ništa ne može da vam zameri.
Partneri srećnu vest najčešće ne objavljuju odmah, već čekaju pogodan trenutak da obraduju porodicu i prijatelje. Iako je u pitanju divna novost, postoje i opravdani razlozi zašto mnogi čekaju da prođu tri meseca pre nego što se nazdravi.
STRAH OD RIZIČNE TRUDNOĆE
Najpre, nisu sve trudnoće iste. Jedna je stvar zatrudneti prvi put u životu, ili očekivati drugi ili treći, četvrti porođaj. Ali ono što je zajedničko svim budućom mamama, jesu sreća i briga za bebicu. Period od tri meseca je najrizičniji za plod i tada se, nažalost, dešava i većina spontanih pobačaja. Beba se tada tek razvija i majka ničim ne može da utiče na ishod trudnoće. Hromozomski niz radi svoje, i to je onih famoznih devet i po nedelja, lunarnih, kad se sa nestrpljenjem čeka ulazak u četvrti mesec, da se beba ritne. Obično se tada saopštava srećna vest i par može nesmetano da uživa u danima očekivanja porođaja.
Ako je trudnica ranije imala neuspešnu trudnoću, to je razlog više da sačeka da prođe prvo tromesečje. Na to je tera loše iskustvo, strah da objavom ne utiče na ishod i da preuranjenim saopštenjem ne doživi još veći bol ukoliko trudnoća ne uspe. Zato mnogi čekaju i prvi ultrazvučni, EHO pregled, kada lekar potvrdi da je sa bebom sve u redu. On se obično radi nakon prva tri meseca trudnoće, zato je i opravdano da se nakon toga objavi da stiže novi član porodice.
POSLODAVCU TREBA REĆI ODMAH
U svakoj kulturi odnos prema trudnoj ženi od prvog minuta treba da bude nežan, brižan i pun optimizma. U kući treba da bude pošteđena težih poslova, a članovi porodice potrudiće se da joj obezbede vreme za san, dobru ishranu i neće reagovati na njene "mušice".
Veoma je bitno da buduća mama odmah obavesti poslodavca. To je i za njeno i njegovo dobro. Ovo naročito važi za one žene koje na poslu obavljaju fizičke poslove. Njima se ne preporučuje nikakvo nošenje tereta, savijanje u struku, udisanje određenih hemikalija, prekovremeni rad i nedovoljno vremena za spavanje. Svaki poslodavac može i treba da poštedi trudnicu, za sve ima načina. I kolege uvek treba da uskoče da je zamene i da joj pomognu. Zato trudnoću na poslu treba objaviti odmah.
ŽENA ODLUČUJE
Ni same trudnice često ne znaju kada je vreme da kažu da stiže beba. Čak i kada nema loših iskustava, kada je sve kako treba, žene instiktivno osećaju da li im je važnije da s tim malo pričekaju ili što pre izbace takvu vest. To je krajnje individualna odluka i zavisi koliko od karaktera, toliko i od okolnosti u kojima žena živi i niko tu ne sme ništa da joj zameri.
U tim danima je najosetljivija i na njoj je da odluči hoće li joj biti lakše ili teže ako to kaže. Ona se prva pita. Neka najpre želi da svoje novo stanje prihvati u tišini, a neka voli da se oko nje svi okupe i da je maze i paze. Svaka odluka je prava odluka. Na nama je da čestitamo i pokažemo ljudskost i solidarnost.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
