Znojenje ili smeh može biti kobno za Natašu Kouts koja je "alergična" na jake emocije.
Britanka Nataša ima sindrom aktivacije mastocita - to znači da je alergična na "snažne emocije" i da bi je smeh ili tuga mogli koštati života.
Mastociti su zapravo bele krvne ćelije najpoznatije po ulozi u alergijama, a spomenuti proces dešava se kada one u telu osobe ispuštaju previše stvari u pogrešno vreme.
Za nju, promene statusa njenog tela - poput znojenja ili smejanja - može uzrokovati po život opasnu alergijsku reakciju. Nataša je toliko zabrinuta da je planirala sopstvenu sahranu kada je imala samo 20 godina.
Priznala je da čak i bezazleni noćni izlazak može završiti katastrofom.
- Kad ste u noćnom izlasku s prijateljima i padnete u anafilaktički šok samo zbog previše smeha, to će vam "ulepšati" veče - rekla je.
I to joj se i dogodilo.
- Dobro smo se smejali kad su mi jezik i grlo natekli. Jedan prijatelj je pozvao hitnu pomoć, dok mi je drugi pomogao da upotrebim lek kako bih sprečila gušenje - ispričala je.
Prijatelji su je tešili pre nego je izgubila svest i završila na intenzivnoj nezi.
- Alergična sam na jake emocije. Sve promene u statusu tela, bilo da se smejem, plačem, da sam tužna ili pod stresom, mogu da izazovu hemijsku reakciju. To se događa gotovo svaki dan i hospitalizovana sam više od 500 puta - dodaje.
Kada oseti da počinje, uznemiri se i pokušava to da potisne, inače završi s gorom reakcijom, što za nju predstavlja " začarani krug".
Objašnjavajući sindrom aktivacije mastocita, Nataša iznosi kako recimo i ubod koprive može izazvati izbočinu koja svrbi - što je uzrokovano histaminom, hemikalijom koja dolazi iz mastocita.
- U mom su jelu mastocite preosetljive. Oslobađaju previše hemikalija kao odgovor na manji napad, poput uboda koprive ili intolerancije na hranu. Moje telo to čini čak i spontano, ono otpušta hemikalije bez razloga. Tako da sam alergična na ništa i na sve, sve u isto vreme - objašnjava Nataša.
Dok je bila mlađa, često je bila bolesna i imala je čudne reakcije na različitu hranu, no pretpostavljala je da je samo "osetljiva".
No, prvo iskustvo anafilaktičkog šoka doživela je sa 18 godina.
- Bila sam na velikom javnom događaju kada sam odjednom osetila drhtavicu, vrtoglavicu i bilo mi je teško da dišem. U bolnicu su me odveli uz policijsku pratnju. Bila sam bez svesti, ali kad sam došla sebi bila sam prestravljena - rekla je.
Lekari su je uveravali da se to može dogoditi našim telima, retko, pa je pomislila da je imala reakciju kakva se događa jednom u životu. Međutim, nakon toga je imala osam reakcija u dve nedelje zbog kojih se vratila u hitnu pomoć.
- Sada se redovno nosim s ovom ozbiljnošću reakcije kod kuće - rekla je. Ali ranije bi odmah zatražila lekarsku pomoć.
Nataša je rekla da je dugo tražila "specifičan okidač".
- Da sam imala reakciju nakon što bi pojela tunu, pretpostavila bih da je riba... Mesecima sam jela samo piletinu, krompir i brokoli i postala sam neuhranjena... - otkrila je.
Njene studije i vežbanje gimnastike takođe su patili jer je prolazila kroz ono što naziva "modernom torturom".
- Nikad nisam znala šta će sledeće izazvati reakciju. Lekari su bili jednako zbunjeni kao i ja - dodaje.
Konačno, nakon dve godine, Nataši je dijagnostikovan sindrom aktivacije mastocita. Sada je na lekovima i postoji protokol za njenu zaštitu. Nataša se nedavno iselila iz roditeljskog doma i sada živi sama, ali ima ličnog asistenta pet dana u nedelji, prenosi Daily Star.
- Imam i pomoćnu tehnologiju. Ako pritisnem dugme na satu, svetla na pročelju moje kuće počnu da svetle crveno i poziva se hitna pomoć - rekla je.
Svi njeni prijatelji takođe su obučeni za njen lek, no priznaje da je njena porodica često "uplašena" jer se pitaju "koja će reakcija biti njena zadnja".
- Osećam se kao tempirana bomba - tužno je priznala.
Osim na emocije, Nataša je alergična na sprejeve za telo, proizvode za čišćenje i mirisne sveće te je osetljiva na mnoge namirnice.
- Jelo je još uvek pomalo poput ruskog ruleta - dodala je. Hrana koja joj je danas dobra mogla bi joj izazvati alergijsku reakciju sutra. Objasnila je kako je "morala da prihvati" da bi je njeno stanje moglo ubiti i rekla je da je već isplanirala svoju sahranu.
- Preuzela sam malo kontrole kad sam isplanirala svoju sahranu s 20 godina - rekla je i dodala kako zna da to nije normalno.
Takođe ima uputstva o bolnici o situacijama u kojima želi ili ne želi lečenje, tako da njena porodica "neće morati da donosi te grozne odluke".
- Budući da sam sportiskinja, perfekcionista sam, čak i kad umrem, želim da sve bude kako treba - rekla je.
Nataša kaže da joj je gimnastika spasila život, ne samo fizički, već i psihički.
- Mogu da odem u teretanu i da se usresredim na to - kaže ona.
Međutim, ponekad njeno stanje dovede do toga da ne oseća ruke ili noge, a svaka rana može izazvati reakciju.
- Teško sam oštetila koleno 2019. i pala sam u anafilaksiju - rekla je.
Znojenje j takođe može naterati da reaguje, no kaže kako živi s ovim toliko dugo da zna koliko daleko može da ide.
Isto je i sa smehom - ne događa se toliko često sada kada bolje poznaje sebe i svoje stanje te može da oseti kada treba da se smiri.
Nataša priznaje da ponekad izbegava neke društvene situacije.
- Unapred proučavam jelovnike, uzimam dodatne lekove i nadam se najboljem - priznaje.
Mora da zna gde je najbliža bolnica, mora da ima svoj plan nege i dovoljno lekova. Takođe ide samo na odmor u Ujedinjeno Kraljevstvo jer u avionu "neću dobro proći".
Nataša nije srećna zbog svega, i volela bi da pronađe lek.
- Mogu se nositi sa svime, ali dopušteno mi je da imam loše dane. Nema smisla pretvarati se da je to u redu jer meni to nije u redu. Da mogu da pucnem prstima i budem izlečena, učinila bih to istog trenutka. Održavanje sebe na životu je posao s punim radnim vremenom - priznaje.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
