Na sve muke svakodnevice s kojima se suočavamo, već više od pola godine bukti sukob Rusije i Ukrajine. Jasno nam je da ovo nije lokalni rat, već sukob koji preti da se proširi globalno.
Počinjemo da osećamo njegove posledice. U ratu uvek postoje dve strane, narod se opredeljuje za jednu ili drugu, između neistomišljenika postoje varnice u javnom i privatnom životu. Ovaj novi rat nije svima jasan, informacije su često netačne i propagandne, što dovodi do dezorijentisanosti, straha, neizvesnosti i zbunjenosti. Šta će se dešavati ubuduće? Šta će biti s nama, sa rođacima i prijateljima?
Kako god da se tim povodom osećamo, naša deca takođe vide vojnike, tenkove, srušene gradove i ratni haos. Vide to i čuju svakog dana u medijima i razgovorima i ne mogu da budu pošteđena.
Do desete godine, kažu psiholozi, pitaće roditelje šta se dešava, zašto, čemu rat, ko su u njemu dobri i zli, kako će da se završi, hoće li doći i kod nas, da li ćemo umreti... I deci je sve to neprijatno i nejasno i uplašena su. Šta da im kažemo? Kako da ih utešimo i umirimo a da pritom ne pričamo laži, kao da se ništa ne dešava? Odgovor zavisi od našeg sopstvenog doživljaja rata, ali i selekcije informacija. Možemo da probamo nekoliko pristupa.
Ne izbegavajte temu rata
Klinci su radoznali, postavljaju hiljadu pitanja. Pre ili kasnije i tema rusko-ukrajinskog sukoba doći će na red. Ne treba da se iznenadite i kažete: "Nije to još za tebe. Shvatićeš kad porasteš."
Ispričajte im o kojim zemljama je reč, napomenite da se ratovi dešavaju jer ljudi o nekim stvarima nisu mogli mirno da se dogovore i objasnite da su ratovi deo svačije istorije. Najbitnije je da im pružite osećaj sigurnosti činjenicama da postoje organizacije koje brinu i rade na tome da se rat završi. Uveravajte ih da su na sigurnom mestu, u svojoj kući i zemlji, a ukoliko pitaju ko će da pobedi, nemojte da brzate sa odgovorom. Recite da to zavisi od dogovora zaraćenih strana.
Uostalom, to ne znate ni vi sami.
Neka deca kažu šta misle
Nema nikakve sumnje da deca u školi govore o ratu i na ovu temu čuju svašta. Ako primetite da su uplašeni i da im ništa nije jasno, najpre ih pitajte šta misle i kako se osećaju.
Pažljivo ih slušajte i znaćete šta im je najbolnije i čega se najviše boje. Budite racionalni, nikako ne ispoljavajte sopstvene emocije prema stranama u sukobu. Deci treba uteha, ne vama. Hladne glave raspršite njihov strah činjenicama koje su im poznate: da se ovde živi normalno, da idu u školu, na rođendane, u šetnje i da nema razloga za strah. Uvek o ratu govorite negativno i kažite koliko je loše i žalosno da ljudi tako nešto doživljavaju. Budite dečja sigurna luka.
Štitite ih od slika na televiziji
Nećete ih lagati, ali najmlađi mogu da budu pošteđeni potresnih prizora u elektronskim medijima, naročito ako se na njima vide uplakana deca, srušeni domovi i zgrade u plamenu. Ako veče provode sa vama, uzdržite se da pred njima gledate vesti ili u to vreme zaokupite njihovu pažnju nečim drugim. Bar to danas nije problem. Ne gasite televizor ili laptop usred dnevnika promenite kanal na vreme. Kad primete da nešto krijete, dečja mašta odmah proradi i tražiće da gledaju još više. Prokontrolišite i sadržaj društvenih mreža na kojima su vaša deca, pogotovo Tiktok, jer tamo mogu da naiđu na najgore prizore.
Držite se rutine
Kad vide da se u njihovim životima ništa ne menja i da svi u kući obavljaju svoje svakodnevne dužnosti, deca će steći osećaj sigurnosti. Opominjite ih da rade sve što su radili, podsećajte ih na njihove obaveze i neka vam dani protiču na starom koloseku. To je deci dokaz da ne treba da strahuju i brinu. Rutina je veliki saveznik u svim teškim situacijama.
Pazite šta pričate s drugima
I taman ste sve uradili kako treba, a onda naiđu trenuci kad vam svrati neko od prijatelja, a dete je u blizini. Znate da su deca "sunđeri", sve upijaju. Nemojte sve da pokvarite jer niste svesni da slušaju. Ne padajte u vatru dok pričate o ratu, pogotovo ako ste strastveno opredeljeni. Budite sigurni da dete jedva čeka da pozajmi mišljenje i ponoviće drugima ono što vi govorite. Zaista ne bi trebalo toliko da se zaboravite i zapenite od besa, užasa i saosećanja. Ostavite to za prilike kad ste sami s rođacima i prijateljima.
Ne poništavajte žrtve
Mališani znaju da se u ratu gine i umire. To ne može da se sakrije. Ipak, zapitaće vas da li mnogo ljudi strada, da li i deca umiru. Zapravo, to ih najviše plaši. Morate im reći da je smrt glavno obeležje rata, da se dešava na svim stranama i ne ulazite u detalje. Nije dobro da opisujete pogibije. Deci je teško da prihvate smrt kao takvu, dovoljno je da znaju da žrtve postoje i da rat zbog toga ne treba da se nastavi.
Stručna pomoć - uvek!
Možda će vaše dete početi da crta vojnike, tenkove, ljude koji leže u krvi. To je normalno ako ih ovaj rat toliko uznemirava. Međutim, ako vas prečesto pita: "Hoće li rat doći i kod nas", pa vidite da je prestrašeno i izmenjenog ponašanja, ipak je to znak da potražite dečjeg psihologa i porazgovarate s njim. Odvedite i dete. Ratova je bilo i biće, u njima se strada direktno, ali i na daljinu. Potrudite se da vaši najmlađi loša dešavanja u svetu osete što je manje moguće.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
