Dvoje od troje odraslih ljudi veruje da je gubitak vida sa starenjem neizbežan!
Tačno je da godine zaista mogu da utiču na naš vid, ali njegov gubitak nije normalna pojava. Ako obratite pažnju na ove promene, postoji načini kako možete da sačuvate oči:
1. Otežano čitanje sitnih slova
Prirodna pojava pod nazivom presbiopija je česta nakon 40. godine života. Ona čini aktivnosti kao što su čitanje ili šivenje izazovnijim nego ranije. Naočare za čitanje, kontaktna sočiva i hirurške procedure mogu biti od pomoći. Takođe, postoje novi lekovi za ublažavanje simptoma presbiopije.
2. Pogoršanje vida noću
Odrasli mogu primetiti da je njihovim očima potrebno više vremena da se prilagode i fokusiraju u mraku nego ranije. Ispitivanja su pokazala da štapići, očne ćelije odgovorne za vid pri slabijem osvetljenju, imaju smanjenu funkciju tokom godina. Zbog toga noćna i vožnja tokom loših vremenskih prilika postaje otežana, pa treba voziti samo tokom dana.
3. Suve oči
Kod starijih dolazi do umanjenog stvaranja suza u očima. Ovo neprijatno stanje se naziva suvoća oka, a naročito je prisutno kod žena nakon menopauze. Za najefikasnije lečenje ovog stanja je neophodno da se obratite oftalmologu.
4. Stapanje predmeta u pozadini
Određene osobe mogu primetiti da razlikovanje predmeta sličnih boja u pozadini postaje otežano, poput mleka u beloj šolji. U pitanju je gubitak senzitivnosti za kontrast, a ono što može pomoći su tehnike za poboljšanje vida: korišćenje boja sa većim kontrastom u vašem okruženju.
5. Crvene oči, otečeni kapci
Ako imate crvenilo oko očiju, bol ili otok uz ljuspe oko trepavica, to može da bude simptom blefaritisa i potrebno je da se obratite lekaru. Zapaljenje očnih kapaka postaje učestalo tokom starenja zbog hormonskih promena.
6. Tačke ili mrlje u vidu
Staklasto telo, koje se nalazi u sredini oka, pri starenju je podložno procesima zadebljavanja ili stanjivanja. Kada do ovoga dođe, mogu se formirati grudvice u staklastom telu koje dovode do pojave mrlja u vidu. Ove pojave su najčešće bezopasne, ali ukoliko odjednom vidite mnogo mrlja preporučuje se pregled kod oftalmologa.
7. Bljesak svetlosti
Kada ljudi povremeno dožive bljesak svetlosti, to je često znak starenja. Oni nastaju kada staklasto telo trlja ili vuče mrežnjaču. Kao i kod mrlja, ako odjednom vidite mnogo više ovih pojava obratite se oftalmologu.
8. Osetljivost na odsjaj
Odrasle osobe zbog nekih promena na očima mogu postati veoma osetljive na odsjaj. Dobar način da se smanje tegobe su: podešavanje osvetljenja u kući, nošenje naočara za sunce i kape radi zaštite od sunčeve svetlosti tokom boravka na otvorenom, korišćenje mogućnosti mat ekran na elektronskim uređajima.
9. Katarakta
Polovina stanovništva nakon 75. godine oboljeva od katarakte. Nastaje kada dođe do zamućenja sočiva u oku, što otežava vid. Jedini način lečenja je hirurškim putem.
10. Senilna degeneracija makule (SDM)
Česta je pojava, javlja se najviše kod ljudi starijih od 50 godina. Neretko pacijenti ne primete simptome tokom ranih stadijuma bolesti, alii vremenom dolazi do oštećenja centralnog vida. Lečenje zavisi od tipa SDM.
11. Glaukom
Mogu da ga imaju sve osobe, nezavisno od uzrasta, ali oboljenje je najčešće kod starijih. Bolest oštećuje optički nerv i ako se ne leči na vreme može da dovede do slepila. I u ovom slučaju simptomi često prolaze nezapaženo, zbog čega su redovni oftalmološki pregledi najbolji način očuvanja vida.
12. Dijabetičko oboljenje oka
Dijabetička retinopatija je veoma čest uzrok gubitka vida među odraslima. Visok nivo šećera u krvi može dovesti do oštećenja krvnih sudova mrežnjače, što može da vodi u gubitak vida. Postoje razni modaliteti lečenja dijabetičke retinopatije.
13. Rak oka
Iako je melanom oka redak, najčešći je oblik kancerogenog oboljenja organa vida, uz najveću zastupljenost kod starijih osoba. Rani simptomi i u ovom slučaju često prolaze nezapaženo, zbog čega su blagovremeni pregledi veoma važni. Kako bi se izvršila dijagnoza melanoma oka neophodan je pregled sa širenjem zenica.
14. Padovi
Padovi mogu uzrokovati povrede koje dovode do oštećenja vida, a kako starimo postaju učestaliji zbog promena u vidu i ravnoteži. Najčešće nastaju kod kuće, pa jednostavnim promenama umožete smanjiti rizik od pada, a to su: adaptiranje oštrih uglova nameštaja, obezbeđivanje ograda ili stepeništa, postavljanje podnih obloga otpornih na klizanje.
15. Nedostatak sna
Istraživanja pokazuju da u procesu starenja naše oči apsorbuju manje plavog svetla. Zato naša tela često proizvode manje melatonina tokom poznih godina života, a krajnji ishod je narušen san. Osobe koje imaju glaukom i dijabetička oboljenja oka često pate od nesanice, a ovaj problem mogu da reše oftalmolog, endokrinolog i psihijatar.
16. Zdravstveni problemi
Mnogi ne znaju da se zdravstveni problemi mogu prvo manifestovati na našim očima. Zato su rutinski oftalmološki pregledi važni za naše celokupno zdravlje. Povišeni krvni pritisak i holesterol, nedostatak vitamina i nekoliko drugih oboljenja mogu se otkriti oftalmološkim pregledom pre pojave bilo kakvih simptoma, a njime se čak može otkriti i rizik od demencije.
17. Poznavanje istorije bolesti
Poznavanje istorije bolesti u porodici može biti korisno za našu budućnost. Otkrivanje faktora rizika je važno radi prevencije ozbiljnih oboljenja oka. Porazgovarajte sa svojim oftalmologom o istoriji bolesti u vašoj porodici i drugim faktorima.
18. Zdrave životne navike
Zdrave životne navike su veoma važne kod starijih osoba, a to su fizička aktivnost i pravilna ishrana. Prevencija gojaznosti i dijabetesa su garancija zaštite zdravlja naših očiju.
19. Pomagala za slabovide daju rezultate
Oštećenje vida nije prirodna pojava u starosti. Ako dođe do njih, pomagala za slabovide mogu biti od velikog značaja za vašu samostalnost. Jedno od korisnijih pomagala su aplikacije za mobilne telefone koje čitaju tekst naglas, a za starije je tu uvek lupa za uveličavanje. Tim za rehabilitaciju slabovidosti može pružiti individualne preporuke svakome od vas.
20. Priprema za oftalmološke preglede
Ako vodite računa o osobi sa demencijom ili Alchajmerovom bolešću, priprema za oftalmološke preglede i odlazak oftalmologu jednom u godinu dana je od velike važnosti.
21. Češće posete oftalmologu
Što ste stariji imajte u planu češću posetu oftalmologu. Tokom starenja treba očekivati češće preglede koji podrazumevaju širenje zenica, sa ciljem uveravanja da je zdravlje naših očiju u najboljem redu. Za osobe do 40 godina se preporučuje osnovni pregled očiju, dok bi osobe starije od 65 godina trebalo da posećuju oftalmologa svake ili svake druge godine.
Kurir.rs/aao.org
NE PROPUSTITE
Bonus video:
