Sestra Meri Elizabet vodila je miran život u samostanu pre nego što je 2015. godine upoznala Roberta, monaha karmelićana iz Oksforda.
Oni su se slučajno dodirnuli rukavima, a taj mali gest bio je nabijen hemijom koji im je potpuno promenila i donela ljubav. Sedam godina kasnije, par, koji je sada u braku i živi u Severnom Jorkširu, podelio je svoju priču, otkrivajući da iako su se mučili sa odlukom da ostave svoje prethodne živote, ne žale.
Liza je otkrila da su se slučajno sreli tokom Robertove posete njenom manastiru kada ju je paroh odveo da se sastane sa monahom u poseti, da vidi da li želi nešto da jede. Ostali su sami kada je paroh otišao u drugu prostoriju da razgovara telefonom, ali nisu razgovarali. Do tada, Robert i Liza nikada nisu komunicirali, a čula ga je kako propoveda na misi tokom njegovih povremenih poseta manastiru.
Kada je Robert krenuo da izlazi iz sobe, Lisin rukav je okrznuo njegov, što je, kako je rekla, oslobodilo nalet energije.
- Osetila sam neku hemiju, nešto, i bilo mi je malo neprijatno. I pomislila sam, Bože, da li je i on to osetio. I dok sam ga puštala da prođe kroz vrata, bilo je prilično neprijatno - priznaje Meri Elizabet.
Nakon što je Robert osetio istu iskru, par je počeo sve više da razmišlja jedno o drugom. Nedelju dana kasnije, Robert je poslao poruku Lisi pitajući je da li bi odustala od poziva da se uda za njega. Liza se setila nemira koji je osećala pokušavajući da shvati svoja osećanja prema njemu i šoka koji je osetila kada je primila njegovu poruku, uprkos činjenici da on nije znao ni njeno rođeno ime ni boju njene kose.
Do tog trenutka, vodila je usamljeni život kao monahinja u manastiru 24 godine, pridruživši se redu u kasnim tinejdžerskim godinama. Strogi red, koji datira još od 12. veka, ima svoje monahinje koje vode povučen život. Lizino interesovanje za religiju rodilo se kada je imala šest godina. Svaki dan je govorila samo dva i po sata dok je živela u manastiru, a ostatak vremena provodila je sama u svojoj ćeliji, u kontemplativnoj tišini, zbog čega se njen rečnik tokom godina smanjivao. Dok je bila zadovoljna životom u samostanu, Liza se borila sa svojim osećanjima nakon što je upoznala Roberta.
- Nisam znala kakav je osećaj biti zaljubljena i mislila sam da sestre to vide na mom licu. Tako da sam postala prilično nervozna. Osetila sam promenu u sebi i to me je uplašilo - rekla je ona.
Na kraju je priznala svoja osećanja prema Robertu svom parohijskom svešteniku, koji nije mogao da shvati kako se mogla zaljubiti u monaha za samo nedelju dana bez ikakve interakcije sa njim. Nije mogla a da se ne zapita kako će njen biskup, ostatak verskog reda i njena sopstvena porodica reagovati na njenu odluku da napusti crkvu. Takođe je brinula kako će to uticati na njen odnos sa Bogom.
Reakcija drugih na njene vesti ubedila ju je da spakuje ono malo stvari koje je imala i napusti samostan da se nađe sa Robertom u pabu. Otkrila je kako je odmah počela da se bori sa svojom verom kada je izašla iz manastira, priznavši da je čak razmišljala i da sebi oduzme život, ali je našla hrabrost i postupila u skladu sa svojom odlukom kada je ugledala Roberta kroz prozor kafane.
Robert, koji je rođen i odrastao u Poljskoj, ali je došao u London i pridružio se karmelićanskom redu 2002. godine, priznao je da je delio njene strahove od sklapanja braka u pedesetim godinama, ali su nastavili sa svojom odlukom.
Uprkos povezanosti koju su osećali, i dalje su se borili sa životom van manastira. Lisa je priznala da su se osećali posebno tužno tokom svog prvog Božića. Ona je dodala da su razmišljali o raskidu jer je početak njihove veze veoma teško podnela. Imali su i emotivan trenutak kada je Robert kupio i preveo knjigu napisanu na poljskom o časnim sestrama koje su napustile red. Zajedno su plakali dok su čitali priče koje su bile toliko slične njihovoj situaciji. Uspeli su da nađu ravnotežu u svom novom životu tako što su se ponovo povezali sa verom van manastira.
- Kroz svoj verski život govorio je da srce treba da bude nepodeljeno i predano Bogu. Odjednom sam osetio kako mi se srce širi da zadrži Roberta, ali sam shvatio da ono sadrži i sve ostalo što sam imao. I nisam se osećala drugačije prema Bogu, i to me je umirilo - rekla je Liza.
Robertu je rečeno da više ne može biti član karmelićanskog reda, ali se ubrzo pridružio Engleskoj crkvi i sada je sveštenik u selu Haton Radbi u severnom Jorkširu, gde par živi. Liza je radila u pogrebnom zavodu pre nego što je postala bolnički kapelan i priznala je da se sada navikava na drugačiju odeću i frizure nakon što je 24 godine provela u religioznoj odori.
Priznala je da bi se, da nije bilo Roberta, odmah vratila manastirskom životu jer se navikla na tišinu tog života i bori se da ostane prizemljena u savremenom svetu. Bivša sestra kaže da svoj život sa Robertom vidi kao dve karmelićanke koje žive zajedno i predaju svoje živote Bogu. Ona je dodala da je Hristos u centru njenog i Robertovog braka i u centru svega što rade, prenosi Dejli mejl.
(Kurir.rs/24sata)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
