Žena je nakon smrti supruga pronašla nešto što joj je zauvek promenilo život, i sada se pita da li je zbog toga srećna ili tužna.
Polica je visila unutar svojevrsnog ormara bez vrata, u njenoj trpezariji. Bio je to jedan od projekata uređenja doma koji je završio njen bivši suprug dok je još bio njen muž, i dok je bio živ.
Ugradio je policu za decu i radni sto za nju. Sada su u tom delu knjige. Zatrpala je policu s priručnicima s uputstvima, zastarelim školskim udžbenicima i klasicima koji su bili deo spiska lektire dece koje je planirala ponovo da pročita. Polica je bila uredna, ali zureći u nju pitala se kad ju je poslednji put upotrebila ili presložila.
Izvadila je nekoliko knjiga, listala ih duže nego što je nameravala i stavila ih na sto u trpezariji. Uz jednu knjigu bila je i koverta boje lavande.
Podigla ju je, nije bilo imena, ni adrese, a ni žiga. Otvorila je pismo. Padali su joj na pamet mnogi scenariji...
Sa spoljne strane čestitke nalazila se mala životinja iz crtaća koja nije mogla da se identifikuje - simpatična. Na njoj je pisalo "Oprosti". Iznutra je bila ispisana rukopisom mrtvog muža.
Prve reči bile su pozdrav i traženje oproštaja.
Bivši je umro dve godine nakon njihovog razvoda. Oprostila mu je sve prestupe, zbog sebe i zbog dece dok je još bio živ i na tome je bila zahvalna. Održavali su zdravu distancu i bliskost za dobrobit dece.
Razmišljala je da je pismo možda napisano dok su još bili u šaradi spasavanja braka. Izvinio se zbog dužine i širine dveju strana kartice. To nije bilo priznanje - to je bila molba.
Pisao je o njihovoj dugoj istoriji, budućnosti i želji da njihova porodica preživi. Porodica je ipak preživela, iako ne onako kako je iko od njih zamišljao i želeo. Deca su im odrasla i napreduju uprkos gubitku. S obzirom na okolnosti, sigurna je da je to ono što bi on želeo.
Morala je da se zapita šta se dogodilo, zašto i kada je ovo napisao kad ga je ubacio među knjige. Da li je čekao posebnu priliku da joj ga preda, da li je to možda bila čestitka za njen rođendan... Godinu pre nego što se odselio, kad su još "radili" na braku, poklonio joj je sveću za rođendan jer je to volela.
Možda je godinu dana nakon sveće planirao da joj da ovu čestitku jer je mislio da želi pismeno izvinjenje. Ali nikad nije htela izvinjenje - u to vreme je želela muža. Možda je to shvatio, predomislio se i sakrio karticu... pitala se.
Činilo joj se prilično drsko i nemarno od njega da misli da nikad niko neće pronaći skriveno pismo ili da ga jedno od dece neće pronaći. Verovatno je prošla gotovo decenija otkako ga je tamo ostavio. Ali i tokom dve godine, bili su razvedeni pre nego što je umro, on je svake srede uveče dolazio po decu na večeru i svakog drugog vikenda. Čavrljali su, šalili se, a ponekad i posvađali. Da se setio koverte, ne sumnja da bi tražio da je vrati, i ona bi mu dopustila, verovatno bez previše njuškanja.
Prolepršale su godine šta-ako... Oprezno je držala pismo kao da će joj mastilo preći na prste i zaprljati joj sadašnji život, ostavljajući neizbrisiv podsetnik na revidirane snove. Tada je već bila dugo sama, ovo pismo je bilo deo njene prošlosti.
Pocepala ga je na sitne komadiće, ali ne sa zlom i posebnom snagom. Zatim je sve bacila u kantu za smeće, vratila knjige nazad na policu i oprostila sebi što je učinila to, piše YourTango.
Iskrena izvinjenja nisu bila jača strana njenog bivšeg supruga, ali činjenica da je uopšte napisao takvo pismo omogućila joj je da veruje, nakon mnogo godina, da nije potpuno pogrešno procenila čoveka za kog se tako davno udala i to ju je zauvek promenilo jer je u tom trenutku mnogo gorčine nestalo iz njenog života. I to je bio najbolji dar koji joj nikada nije dao...
(Kurir.rs/ 24sata.hr)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
