Carski harem otomanskog doba bio je skup sultanovih žena, sluškinja i konkubina, kojih je ponekad bilo na stotine. Neki su bili obične igračke ili su se koristili za proizvodnju naslednika, dok su drugi dostigli veliku moć i uticaj.
U haremu osmanskih sultana nalazile su se čak i Srpkinje, a najpoznatije su Olivera Lazarević i Mara Branković. Osim njih, postojala je i žena koja je ostavila dubok trag u osmanskom carstvu, a ona je Čiček Hatun. Naime, ona je sultanu Mehmedu II rodila sina i postala mu supruga.
Njeno poreklo postalo je prava misterija. Jedni tvrde da je bila Grkinja, Francuskinja, Mađarica... Međutim, drugi veruju da je bila Srpkinja. Gijom Kaursen, sekretar vitezova Sv. Jovana, govori da je Čiček Hatun bila Srpkinja.
Kaursenovo izlaganje dobija na kredibilnosti ako se uzme u obzir da je on bio u kontaktu sa princom Džemom, sinom kog je sultanu Fatih Mehmedu rodila Čiček Hatun. Imamo tu i njenog rođaka, Ismail bega, koji je sa Rodosa 1486. tadašnjem velikom veziru Koča Davud-paši poslao tajno pismo na srpskom jeziku. Interesantno je da je očito i veliki vezir znao srpski što ukazuje na značaj srpskog jezika čak i na osmanskom dvoru.
Dolazak u harem
Čiček Hatun u harem je stigla 1457. godine kada je usledilo osmansko osvajanje Srpske despotovine. Bila je jedna od retkih koja je sultanu Mehmedu II postala supruga i rodila mu naslednika, princa Džema.
Majka se svim silama trudila da sina otrgne od evropskog uticaja, ali bezuspešno. Oženio je Elenu, ćerku Nikole di Pitigliana.
Očeva smrt donela je neiskusnom princu Džemu velike probleme. Čim je sultan Mehmed II preminuo, Džem se proglasio sultanom Anadolije, a onda su nastali sukobi sa bratom Bajazitom.
Bajazit je odavno imao pretenzije na vlast s obzirom da je rođen 1447. i da dugo posle nije rođen drugi princ pa je odmalena zauzeo ulogu naslednika (valije). Džema su podržavali nekoliko vezira u divanu kao i neki begovi, ali je presudnu podršku janjičara i velikog vezira imao Bajazit koji je ubrzo pobedio brata Džema i postao 8. turski sultan.
Sukob sa bratom Džema je koštao života. Naime, Džem je ubijen od strane janičara koji su bili na strani Bajazita. Uprkos tome što je veoma mlad ubijen, Džem je ostavio neizbrisiv trag u osmanskom carstvu, a upravo on je bio inspiracija Ivi Andruiću za čuveno delo "Prokleta Avlija".
Posle smrti sina, Čiček Hatun je izbegla u Kairo. Džemova smrt ostavila je dubok trag na nju, a umrla je 1498. u 67. godini života.
(Kurir.rs/Magazin)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
