Posle šest nedelja čitanja članaka, gledanja video zapisa i različitih diskusija, i zvanično sam završila kurs "Upravljanje srećom" Univerziteta Harvard.
Ovaj onlajn kurs je potpuno besplatan za odrasle i svako može da ga pohađa do 27. marta 2024 i samostalan je, ali posle šest nedelja gubite pristup materijalima. Sada kada sam završila ovaj kurs moj najveći zaključak je da imam mnogo više kontrole nad sopstvenim osećaje sreće, piše novinarka Rene Onke za portal CNBC.
Evo nekih uvida koje sam stekla i šta sam naučila na kursu o sreći.
1. Koliko često treba da doživljavamo sreću?
Iako ne postoji određena učestalost koliko često treba da se osećamo srećnima, sreću možemo iskusiti vrlo često, posebno ako radimo stvari koje će nas iskreno nasmejati.
Prva stvar koju je trebalo da uradimo na času je da držimo olovku između kutnjaka od 60 do 90 sekundi kako bismo oponašali čin osmeha. Iako se ta aktivnost činila glupom, nasmejala me je, a smeh je povezan sa srećom.
Gijom Dušen de Bulonj, francuski neurolog koji je proučavao izraze lica, bio je posebno zainteresovan za ono što neki nazivaju Dušenov osmeh, odnosno iskreni osmeh koji zahvata mišiće oko vaših usta i očiju. "Ako nateramo sebe na jedan Dušenov osmeh, odmah ćemo početi da se osećamo srećnije", kaže Bruks, jedan od autora kursa.
Čini se da istraživanja iz 2022. podržavaju tu teoriju. Dušenov osmeh nas uči da možemo da stimulišemo svoju sreću i povećamo je.
2. Da li je realno očekivati da budemo srećni sve vreme?
Koliko god da radimo na sreći u sopstvenim životima, nemoguće je biti srećan 24 sata dnevno, sedam sati u nedelji. "Savremena istraživanja pokazuju nam da su naše emocije pod našom kontrolom, ali samo delimično", kaže Bruks u jednom od snimaka na krusu.
Naš genetski sistem i spoljni faktor poput tuđih postupaka takođe mogu da utiču na naše emocije. Da bismo bolje upravljali svojim emocijama neophodni su nam napor i disciplina.
Važno je i zapamtiti ideju da je "za sreću potrebna određena količina nesreće". Umesto da izbegavamo tugu, trebalo bi da je prihvatimo i pokušamo da vidimo čemu nas ona uči i kako može da nas dovede do duhovnog rasta.
3. Ako je sreća povezana sa našim iskustvima, posebno sa onima koji nas okružuju, kako možemo da se zaštitimo kada imamo posla sa teškim ljudima?
Naši odnosi u velikoj meri utiču na našu sreću, ali način na koji se nosimo sa teškim ljudima nije nešto što smo u životu učili. Međutim, jedna od sedam praksi za koje istraživači sa Harvarda veruju da vodi do sreće i dobrog zdravlja jeste imati dobre veštine u rešavanju sukoba.
Da bi bili srećniji istraživači su ljude na kursu takođe podsticali da formiraju i jačaju odnose sa ljudima na koje mogu da računaju. Studija sa Harvarda koja je trajala 85 godina utvrdila je da su pozitivni međuljudski odnosi prva stvar koja nas u životu čini srećnima. Bruk preporučuje razvijanje dobrih odnosa i postizanje zdrave ravnoteže prijateljstava na sledeći način:
- Prelistavanje novih događaja sa prijateljima
- Postavljanje dubokih pitanja kako bi se procenilo pravo mišljenje ljudi o važnim temama i kako poznanstvo preraslo u prijateljstvo
- Sticanje više poznanika i drugarstava koji vam "nisu potrebni"
"Da biste imali prijatelja, morate da budete prijatelj", kaže Bruks i savetuje da budete podrška, da dozvolite ljudima da budu svoji i da dajete savete bez osuđivanja.
4. Kako možemo da negujemo sreću u teškim periodima našeg života?
Obično kada prolazimo kroz neke velike promene, osećamo teskobu. Ponekad te promene sami biramo, kao što je preseljenje ili novi posao, a ponekad ih ne možemo predvideti kao što su bolest ili gubitak drage osobe.
Ali, nakon što je pisac Brus Fajler, jedan od kreatora kursa, intervjuisao stotine ljudi i pitao ih o promenama u njihovim životima, ispostavilo se da je 90 odsto judi u stanju da pregrmi teška vremena. On zato i predlaže da prihvatite svoje emocije i prođete kroz proces oporavka, umesto da opstajate u nepriznavanju toga da su se stvari promenile.
Psiholozi su takođe otkrili da mnogi ljudi doživljavaju posttraumatski rast, odnosno transformaciju nakon iskustava koja su im promenila život. Američko udruženje psiholog kao pokazatelje postratumatskog rasta navodi:
Počinjete da cenite život
Nove mogućnosti u životu
Osećate linu snagu
Vaši odnosi sa drugima su bolji
Duhovno ste se promenili
"Uvek se setite da loše stvari ne traju večno", zaljučio je Bruks.
(Kurir.rs/BlicŽena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
