Običaj igranja svekrve na tavanu, starinski ritual, ima duboko ukorenjen kultni značaj. Veselin Čajkanović pruža slične zapise, a jedan potiče iz Mačve, gde se ovaj običaj izvodi dan nakon venčanja. Svekrva, dok mlada povezuje konđu pred ručak, penje se na tavan iznad kuhinje, igrajući u dimu i pevajući, čime uvodi mladu u novi dom.
Ovaj običaj, zapravo, proističe iz kultne legende, etiona, s ciljem objašnjenja svekrvinog igranja drugog dana svadbe. Svadbena igra ima obredni cilj - uvoditi nevestu u kult mladoženjine porodice, slično kao što bogovi igrom stvaraju svet. Duše predaka obe strane učestvuju u svadbenom obredu, pozivajući se igrom, ponudom u jelu ili obraćanjem.
Šta radi svekrva na tavanu?
Ognjište i verige su centralni elementi obreda, a tavan, nazvan po starom srbskom bogu at’arvanu, ima brojne običaje vezane uz sebe, uključujući "svekrvu na tavanu". Svekrva ima ključnu ulogu u svadbenom ritualu, a njena magijska igra na tavanu ima zaštitni karakter, sazivajući duše predaka i prizivajući kultne elemente.
Mladina majka ima centralnu ulogu u ceremoniji svadbe, dok svekrva, igrajući 26 puta, uvodi mladu u novi kult. Njene radnje, poput bacanja ječma i prskanja svetom vodicom, imaju duboko simbolično značenje.
Analiza običaja ukazuje na dva moguća cilja igre svekrve na tavanu: sazivanje predaka ili zaštitni magijski karakter, podržan običajima oko krova kuće. Pitanje je kompleksno, jer primitivni čovek prema zlodusima može zauzimati i pomirljiv i borben stav. Jer, duše predaka u porodičnim slavljima učestvuju u svojstvu božanskih predaka.
(Kurir.rs/ŽenaBlic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
