O Svetom Savi postoje mnoge priče i anegdote a u narodu su se stvorile i mnogelegende o njemu.
On je za narod bio božanstvo koje putuje po srpskim zemljama, donosi red i blagostanje, uči narod kako se kopa, ore, kako se kresanjem dobijavatra, uči žene kako se kuva, mesi, tka, plete, pravi sir, uči kovače kovanju gvožđa, seljake gajenju loze i pravljenju vina.
Jedna od narodnih legendi kaže da su se nekada ljudi, da bi dobili brašno od žita, jako mučili. Tucali su žito u stupi ili ga mleli u žrvnju.
Gledao to Sveti Sava pa se sažalio. Odlučio je da smisli neku bolju i lakšu spravu.
Posle dugog razmišljanja smislio je kako će napraviti vodenicu. Načinio je i postavio na reci, da melje. Ali, nikako nije mogao da izmisli čeketalo i koš, već su ljudi morali rukama da sipaju žito iz vreća u rupu vodeničnog kamena. A to je bilo ne samo dangubno nego i opasno jer se dešavalo da pri obrtanju kamen dohvati pomeljare za ruke, pa ih izranjavi.
Jednog dana došao đavo Svetom Savi u vodenicu da vidi šta je napravio. Videvši kako je nezgodno što se žito iz vreća sipa rukama u rupu od kamena, pokazao je Svetom Savi kako će napraviti koš i čeketalo pod pogodbom da mu se za to ustupi jedan dan u godini da bude njegov u vodenici. Hteo je da bude i on ortak.
Sveti Sava je pristao i odredio da Badnji dan pripadne đavolu. Zbog toga se đavoli često nalaze oko vodenice, smatraju da je to njihovo.
Na Badnji dan, pošto pripada đavolu, retko koji vodeničar čuva vodenicu. Šta više, tog dana niko neće ni da melje žito. Veruje se da bi se vodeničarima i pomeljarima tada desilo neko zlo.
A Sveti Sava je znao zašto je đavolu odredio baš taj dan. O Božiću se smrznu reke, pa se ne može ni mleti, pa tako đavo nikad ne može uzeti ujam.
U znak zahvalnosti, što im je olakšao mlevenje žita, u narodu je ponikao običaj da se na Savin dan mesi pecivo od belog pšeničnog brašna koje se nosi u crkvu i tamo deli deci.
U Vojvodini se prave perece, posne, ako Savin dan pada u sredu ili petak a mrsne ako pada nekim drugim danom.
Ovaj običaj nije vezan za crkvene kanone, nastao je davno ali u nekim delovima Srbije zadržao se i do danas.
Za svetosavske perece kažu da su obavezno pecivo koje treba darovati najmlađima - njihov oblik podseća i na prekrštene ruke kao u molitvi, a tri polja asociraju na Sveto trojstvo - dragoceni simbol na dan Svetog Save.
Sastojci:
- 250 g margarina
- kockica svežeg kvasca
- 1 kg brašna
- 4 šoljice mleka
- kašika šećera
- 3 kašičice soli
- 4 žumanceta
- 2 belanceta
Priprema:
Zamesite testo od svih sastojaka izuzev belanaca i ostavite ga da odstoji jedan sat. Razvijte ga do debljine 0,5 cm.
Modlom vadite perece ili ih secite nožem, oblikujte i premazujte umućenim belancima. Pecite dok ne porumene. Perece možete posuti kimom ili makom.
Za lep preliv možete iskoristiti i drugačiju mešavinu: uzmite 100 ml hladne vode, 3 kašike brašna i punu kašičicu soli. Izmešajte dobro dok se so ne rastvori. Prvo premažite perece umućenim žumancem pa kratko pecite dok ne dobiju zlaćanu boju i ne narastu. Zatim ih izvadite iz rerne i pospite pripremljenom slanom mešavinom i dopecite do kraja.
(Kurir.rs/ Gastronomijainfo/ Lepa i srećna/ L. S)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
