Najmoćniju tursku sultaniju zadavili sopstvenom kosom: Prelepa Anastasija očarala sultana, sahranila je sve sinove i dva puta bila na čelu carstva

Čuvena sultanija Hurem započela je u istoriji Osmanskog carstva period koji je poznat kao sultanat žena, a koji je trajao 130 godina. U tom razdoblju tokom 16. i 17. veka, supruge i majke sultana imale su ogroman uticaj na svoje muževe i sinove, a samim tim i na vlast. Dve sultanije su i zvanično vladale carstvom kao regenti - Kosem i Turhan. 

Rođena je krajem 16. veka, tačnije 1589. ili 1590. godine. Ime joj je bilo Anastasija, a pretpostavlja se da je bila ćerka grčkog pravoslavnog sveštenika sa ostrva Tinos. Postoji i teorija da je poticala sa prostora današnje Bosne i Hercegovine, međutim nijedna od ove dve mogućnosti nije dokazana.

Bila je visoka, vitka i privlačna devojka, belog tena i tamnosmeđih očiju. Kada je imala petnaestak godina, oteli su je osmanski jurišnici i kupio ju je kao robinju beglerbeg Bosanskog pašaluka Dželali Hasan-paša. Ubrzo je završila na dvoru mladog sultana Ahmeda I, koji je takođe imao oko 15 godina koliko i ona, gde su je obučavali kao konkubinu sa mnogim drugim devojkama.

Tokom boravka u haremu privukla je pažnju sultana Ahmeda svojom lepotom i postepeno je od najdraže konkubine postala haseki sultanija, odnosno omiljena sultanija najvišeg ranga. Kosemini savremenici opisali su je kao vrlo lepu i inteligentnu ženu koja ima mnogo talenata. Više puta se navodi da je dobro pevala i plesala, te da je govorila i nekoliko stranih jezika.

Kosem je Ahmedu rodila osmoro dece - četiri sina i četiri kćeri: Mehmeda u martu 1605. godine, pa potom ćerku Ajše krajem iste ili tokom 1606, zatim ćerku Fatmu 1606. ili 1607. godine, 1608. je rodila ćerku Gevherhan, a 1612. i sina Murata. Nakon dve godine pauze, 1614. godine rađa blizance - sina Kasima i kćerku Atike, a 1615. godine na svet je donela i svoje poslednje dete - sina Ibrahima.

Po prelasku u islam, Anastasijino ime je promenjeno u Mahpejker, što znači "Mesečev oblik”. Nakon udaje za Ahmeda, on ju je preimenovao u Kosem, što znači "vođa stada”, implicirajući na njenu političku inteligenciju i vođstvo. Ahmed i Kosem su se i zvanično venčali, pa mu je ona bila zakonita supruga.

Džordž Sendis, engleski putnik koji je posetio Carigrad početkom 1610-ih, verovao je da je ona "veštica iznad lepote”. Tvrdio je da je sultan imao "strastvenu” ljubav prema Kosem, ističući da je to rezultat veštičarenja. 

Zakon o bratoubistvu

Sultan Ahmed je umro 22. novembra 1617. godine od posledica tifusa, sa svega 27 godina. Nasleđivanje prestola u Osmanskom carstvu bilo je uzrok čestih građanskih ratova što je proizvodilo nestabilnost i velike žrtve i to ne samo po predstavnike dinastije nego i po narod. Do sukoba je dolazilo među braćom koja su smatrala da im presto pripada jer pravila o nasleđivanju nije bilo.

Zato je sultan Mehmed II "Osvajač", Ahmedov predak, doneo jedan od najstrašnijih zakona u istoriji - "zakon o bratoubistvu“ i ozakonio praksu ubijanja najbližih srodnika: “Onaj od mojih sinova kome Bog bude podario sultanat, s pravom može pogubiti svoju braću, a za dobro države. Većina uleme smatra to dopustivim”.

Ahmed je sa konkubinom Mahfiruz, pre dece sa Kosem, dobio sina Osmana, koji je bio najstariji. U strahu od pogubljenja svoje dece, Kosem inicira postavljanje Ahmedovog polubrata Mustafe na presto, koji je bio zatvoren u tzv. "kafezu", luksuznom zatvoru za prinčeve u Topkapi palati. Naime, Ahmedov otac Mehmed III naredio je dolaskom na presto da se pogube devetnaestorica njegove braće, a mali Ahmed je posmatrao iznošenje 19 kovčega iz palate, što mu je ostavilo večne traume. Kada je došao na presto, nije dozvolio da se njegov brat Mustafa pogubi, ali ga je zatvorio u "kafez".

Kosemin uticaj je stalno rastao i često se mešala u državna pitanja. Dolaskom Mustafe na presto ukinuo se zakon o bratoubistvu. Prvi put presto nije prešao sa oca na sina, već na brata. Ipak, zbog Mustafinog lošeg mentalnog stanja i nemogućnosti da vlada državom, sledeće godine dolazi do pobune kojom se on smenjuje, a na presto dolazi Osman II, sin konkubine Mahfiruz.

Osman II nije bio toliko blagonaklon prema svojoj braći kao njegov otac i čekao je priliku da ih se reši. Navodno je princ Mehmed, najstariji Kosemin sin, podržao jednu grupu koja se bunila protiv vladavine Osmana II tako što im je slao novac. Međutim, veća je verovatnoća da je Osman bio nahuškan od strane svojih savetnika protiv brata. Odmah je zatražio fetvu (ferman) za pogubljenje princa Mehmeda od šejh-ul-islama Esata efendije, ali mu je on nije dao, zbog čega je bio uklonjen sa pozicije. Novi šejh-ul-islam je odobrio zahtev za pogubljenje, i princ Mehmed je zadavljen 12. januara 1621. godine, po naredbi sultana Osmana. Sahranjen je pored svog oca sultana Ahmeda u Plavoj džamiji.

Pogledajte u galeriji fotografije Plave džamije u Istanbulu:

Osman je 1622. godine svrgnut sa prestola usled velike pobune janjičara, jer je želeo da ih zameni novom savremenom vojskom. Pobunu je podstakla sultanija Kosem, a pogubljenje Mustafina majka sultranija Halime, koja je želela da vrati na presto svog sina. Osman je svrgnut i okrutno pogubljen, a Mustafa je ponovno postao vladar, ali se nije dugo zadržao na prestolu. Videvši da se mentalno stanje padišaha nije promenilo i da je nezainteresovan da vlada, državni vrh i vojska su Mustafu ponovo svrgnuli.

Kosem postala zvanični vladar Osmanskog carstva

Na presto je 1623. došao jedanaestogodišnji Murat IV, sin sultana Ahmeda I i sultanije Kosem. Kako Murat nije mogao samostalno da vlada, Kosem je postala njegov regent i primila je počasnu titulu valide sultanije. U praksi je to značilo da je Kosem postala prva žena vladar Osmanskog carstva. Zvanično je upravljala državom, a njenoj moći nije bilo kraja.

Osmanski dvor (Topkapi palata) je 1623. godine poslao pismo Mletačkoj republici, u kojem je objavljeno Muratovo stupanje na presto. U pismu piše da će Kosem vladati u ime svog sina: „Imamo veliku nadu i veru u valide sultaniju, koja se, među svim ženama koje uživaju u položaju, odlikuje zrelošću i vrlinom karaktera”.

Pogledajte u galeriji fotografije palate Topkapi u Istanbulu:

Ubrzo nakon Muratovog ustoličenja, u poruci mletačkog ambasadora se navodi Kosemino političko iskustvo:

"Sva moć i autoritet su kod majke, žene potpuno drugačije od one sultana Mustafe, u najboljim godinama i uzvišenog uma i duha, koja je često učestvovala u vlasti tokom vladavine svog muža.”

Mesec dana pre mletačke depeše, engleski izaslanik Tomas Ro je predvideo da će novog sultana "ugaziti njegova majka, koja je ugazila njegovog oca, čoveka duha i duhovitosti”

Kosem je kao regent imala svu moć u svojim rukama. Prisustvovala je sednicama divana, imenovala državnike, sastajala se sa ambasadorima, dopisivala se sa vladarima stranih država...

Vladavina Kosem sultanije kao regenta trajala je od 1623. do 1632. godine, kada je Murat odlučio da ukine njeno regenstvo i nastavi da vlada samostalno. Njegov odnos sa majkom je tokom godina bio sve lošiji. Kosem je u svojim rukama zadržala veliku moć koju je imala i mešala se u državne poslove. U isto vreme se plašila da njena preostala muška deca mogu da dočekaju sudbinu njenog nesrećnog sina Mehmeda.

Murat IV je 1635. godine pogubio svog polubrata princa Bajazita, jer ga je tokom vežbanja zbacio s konja. Muratov rođeni brat, princ Kasim, Kosemin mlađi sin, bio je prilično ambiciozan i Murat se uplašio da bi mogao da digne pobunu, pa je naredio njegovo pogubljenje 1638. godine. Sultanija Kosem je uspela da spreči Murata da ne pogubi i njenog najmlađeg brata, princa Ibrahima, pravdajući da je Ibrahim i suviše lud da bi bio pretnja po presto.

Smrt Murata i dolazak Ibrahima na vlast

Kada je imao svega 28 godina, ne obezbedivši naslednike, sultan Murat IV umire od ciroze jetre. Navodno je na samrtnoj postelji izdao naređenje da se zadavi njegov mlađi brat Ibrahim, ali ta naredba nije izvršena zato što bi to označilo kraj muške linije Osmanske dinastije jer Murat IV nije imao preživelih muških potomaka. Sahranjen je u džamiji svoga oca. Nakon njegove smrti, Ibrahim je postao osmanski sultan.

Ibrahim je bio mentalno nestabilan, jer je gotovo ceo život proveo u strahu da će ga brat pogubiti. U početku njegove vladavine Kosem je zapravo i dalje vodila celu zemlju. Ipak, odnos majke i sina je počeo da se pogoršava, uglavnom zbog lošeg upravljanja. Ibrahim ju je proterao iz palate daleko od prestonice. 

Nezadovoljstvo sultanom rezultiralo je pobunom janjičara 1648. godine. Stanje u državi bilo je izuzetno loše, pa su sudije i paše zahtevale od Kosem da se saglasi sa svrgavanjem Ibrahima i dovođenjem na presto njegovog šestogodišnjeg sina. Kosem se opirala, ali je na kraju pristala pod uslovom da Ibrahim ne bude pogubljen već zatvoren. Međutim, novoimenovani veliki vezir Sofi Mehmed-paša je posle 10 dana zatražio je od šejhulislama Abdurahima efendije fetvu kojom se odobrava Ibrahimovo pogubljenje, jer navodno podstiče pobunu uz pomoć svojih sledbenika. 

Da li je Kosem učestvovala u donošenju odluke da se Ibrahim pogubi?

Koliko je Kosem bila uključena u pogubljenje svog sina oduvek je bilo tema rasprava. U svakom slučaju, bila je prinuđena da da svoj pristanak na Ibrahimovo pogubljenje, koji je zadavljen 18. avgusta 1648. godine. Njegova smrt je bila drugo ubistvo vladara u istoriji Osmanske države

Pogledajte u galeriji fotografije glumice Nurgul Ješilčaj u ulozi Kosem sultanije:

Njegov šestogodišnji sin Mehmed IV postao je novi vladar. Prema osmanskim običajima, majka pokojnog sultana bi se povukla u Stari dvor i odustala od svoje funkcije po dolasku novog sultana, međutim ne i Kosem. Političke i verske vođe su, suprotno tradiciji, postavile Kosem za regenta njenom unuku Mehmedu, jer je imala više iskustva i znanja o vođenju države od Mehmedove dvadesetogodišnje majke, sultanije Turhan Hatidže. Kosem je ponovo imala svu vlast u svojim rukama, kao regent i velika majka sultanija.

Međutim, Mehmedova majka nije se pomirila sa svojim položajem. Postepeno je njen uticaj na dvoru počeo da raste, što je rezultiralo ozbiljnom političkom borbom između nje i Kosem.

Kosem i Turhan su postale ljuti neprijatelji. Nakon što je Turhan ojačala, Kosem je odlučila da organizuje državni udar uz pomoć janjičara i ukloni Mehmeda IV da bi njegovo mesto dovela drugog unuka Sulejmana, jer je imala snažan uticaj na njegovu majku sultaniju Salihu Dilašub, poreklom Srpkinju. Glavni cilj bio je eleminisanje Turhan. Međutim, jedan od Turhaninih špijuna odmah ju je obavestio o Koseminim namerama. Shvativši prijetnju, Turhan je odlučila da uzvrati kontranapadom.

Pogledajte u galeriji fotografije glumice Beren Sat u ulozi Kosem sultanije:

Kosem zadavljena i sahranjena bez ceremonije

Dvadeset vojnika je 3. septembra 1651. provalilo u palatu sultanije Kosem. Krila se u ormanu kada su došli da je ubiju, ali je odala haljina koja je virila. Izvukli su je iz ormana, grubo joj oteli sav nakit, među kojem su bile i dijamantske minđuše koje joj je poklonio suprug, sultan Ahmed.

Četvorica muškaraca pokušali su da zadave sultaniju komadom gajtana otkinutim sa zavese. Dok su ostali vukli konopac, jedan ubica joj se popeo na leđa i uhvatio je za vrat, ali je stao kada ga je Kosem ugrizla za palac. U znak odmazde, udario ju je u čelo, zbog čega je pala u nesvest. Potom su, pretpostavljajući da je mrtva, vrisnuli: „Mrtva je, mrtva je!” i otišli da obaveste Turhan i velikog vezira. Kosem se nekim čudom ponovo podigla, pa su atentatori po drugi put primenili gajtan, dok su neki tvrdili da je zadavljena sopstvenom kosom. Pružala je otpor takvom snagom da je krv iz njenih ušiju i nosa natopila odeću ubice.

Smrt Kosem sultanije bila je olakšanje za mnoge njene neprijatelje. Sahranjena je istog dana bez ceremonije uz supruga Ahmeta i sina Murata IV. Građani Istanbula su obeležili tri dana spontane žalosti, tokom kojih su gradske pijace i džamije bile zatvorene. Bila je veoma voljena u narodu koji je mnogo pomagala. Nasledila ju je Turhan sultanija, novi regent carstva.

Serija o životu slavne sultanije

O životu Kosem sultanije snimljena je serija "Veličanstveno stoleće: Kosem", u dve sezone. U prvoj sezoni je Kosem do njenog dolaska na mesto regenta glumila Beren Sat, a u drugoj sezoni je zrelu Kosem igrala Nurgul Ješilčaj.

Bonus video: Novak Đoković i zanosna turska glumica